Beograđanka nije mogla da zaustavi suze nakon zvona na vratima: Komšiji učinila uslugu, a onda saznala gorku istinu
Mondo pre 4 sati | Marina Letić
U mom kraju u Beogradu godinama je živeo jedan deka, sam, u garaži koja je adaptirana u garsonjeru.
Uvek je na drvenoj stolici sedeo ispred ulaza, svakog komšiju nešto pitao, ceo kraj poznavao i uvek bio voljan za "čašicu razgovora". Ja živim odmah preko puta njega, pa je naš odnos bio više od onoga: "Dobar dan komšija, kako si?", što je često znao da kaže prolaznicima onako visokim tonom budući da nije dobro čuo. Mi smo se tako često dovikivali dok bih stajala na terasi, znao je da me pita za recept za supu, kako perem patike, jesam li se umorila na poslu i
