U Ankara danas i sutra samit lidera NATO

Lideri NATO sastaće se danas i sutra u Ankari na samitu u pozadini rata na Bliskom istoku i kritika američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) upućenih alijansi i njenim članicama.

Vršeći pritisak na Evropu da poveća svoje vojne izdatke, Tramp je nedavno najavio povlačenje američkih snaga iz Evrope i šestomesečno razmatranje američkog vojnog prisustva na starom kontinentu, što dodatno podstiče neizvesnost oko NATO.

Za generalnog sekretara NATO Marka Rutea (Rutte), samit u Ankari biće prilika da Evropljani pokažu da su ispunili svoja obećanja o povećanju vojnih izdataka.

Iako bi dobri odnosi između Trampa, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i Rutea trebalo da obezbede uspeh samita, postoji zabrinutost s obzirom na stalne transatlantske tenzije vezane za iranski nuklearni sporazum i česte kritike američkog predsednika upućene NATO-u.

Prema nacrtu konačne deklaracije koju su prošlog petka odobrila 32 ambasadora pri NATO-u, a u čiji je uvid imala britanska agencija Rojters (Reuters), očekuje se da će lideri Alijanse, uključujući Trampa, na samitu ponovo potvrditi svoju "nepokolebljivu posvećenost" kolektivnoj odbrani prema članu 5 Severnoatlantskog sporazuma.

Na samitu će biti lideri iz 32 zemlje članice NATO-a. Očekuje se da će se večeras liderima pridružiti ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, južnokorejski predsednik Li Džae Mjung, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen).

Tramp će se takođe sastati sa sirijskim predsednikom Ahmedom el Šarehom na marginama samita, saopštila je nedavno Bela kuća.

Očekuje se da će se ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO sastati sa svojim kolegama iz Bahreina, Kuvajta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, i učestvovati na večeri-debati sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Andrijom Sibigom i visokom predstavnicom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost Kajom Kalas (Kallas).

Ministri odbrane NATO takođe će se sastati sa svojim kolegama iz Australije, Japana, Novog Zelanda i Južne Koreje.

Članice NATO trebalo bi na samitu da potvrde svoju podršku Ukrajini i obećaju dodatnu pomoć.

"Za 2026. godinu, saveznici se obavezuju da će Ukrajini obezbediti 70 milijardi evra vojne opreme, pomoći i obuke i potvrđuju svoju suverenu obavezu da će 2027. godine održati barem ekvivalentne nivoe", navodi se u nacrtu zajedničke deklaracije.

Deo finansiranja će doći iz postojećih bilateralnih obaveza i kreditnog aranžmana EU koji stavlja 60 milijardi evra na raspolaganje za ukrajinska odbrambena ulaganja i kupovinu za period 2026-2027. 

Ne očekuje se da će SAD dati finansijski doprinos, prenosi Rojters.

Dok se prošlogodišnji samit fokusirao na obezbeđivanje nove obaveze potrošnje, zvaničnici žele da se ovogodišnji sastanak koncentriše na povećanje proizvodnje naoružanja i podsticanje inovacija u odbrani.

Što se tiče Irana, evropski zvaničnici strahuju da bi rat u Iranu, zajedno sa Trampovim nezadovoljstvom evropskim odgovorom, mogao da baci senku na samit.

U završnoj deklaraciji, očekuje se da će lideri izjaviti da "saveznici potvrđuju da Iran ni pod kojim okolnostima ne sme da stekne nuklearno oružje i pozivati Iran da u potpunosti poštuje slobodu plovidbe u Ormuskom moreuzu".

Kada je u pitanju zemlja domaćina samita, Rojters prenosi da će Turska nastojati da istakne svoje rastuće kapacitete u odbrambenoj industriji i ponovi  dugogodišnji poziv članicama alijanse da ukinu sva ograničenja na trgovinu odbrambenom opremom unutar alijanse.

Babiš: Dalju pomoć Ukrajini neka plate velike zemlje NATO, Češka neće

Češki premijer Andrej Babiš izjavio je danas da na samit NATO u Ankari ide s tim s namerom da odbije predlog Nemačke da se Ukrajini i za narednu godinu obezbedi pomoć vredna 70 milijardi evra. 

Rekao je da ne zna da li će imati priliku da se sretne sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) i objasni mu zašto Češka ne izdvaja za odbranu ni dva odsto BDP-a, iako je taj susret Babiš mesecima najavljivao.

"Evropska unija je već odobrila ukupno oko 370 milijardi evra. Nadamo se da će rat prestati brzo i te pare treba da idu u obnovu Ukrajine. Mi nećemo davati novac Ukrajini jer nam je potreban da dostignemo izdvajanja od dva odsto BDP. To će platiti velike zemlje", kazao je Babiš jutros pred odlazak na samit.

Češki premijer rekao je da ga zanima da li će ceo samit biti samo o zahtevu izdvajanja pet odsto za odbranu ili će se govoriti i o miru, i kako završiti rat u Ukrajini.

"Predsednik Tramp sada kad je rešio Ormuski tesnac rekao je da će učiniti sve da i ovaj rat reši. Ja mislim da svi želimo mir. Videćemo da li će samit biti samo o procentima ili kako da se okonča taj rat koji traje već četiri godine", kazao je Babiš.

Za razliku od ranijih izjava i obećanja da pošto je blizak sa Trampom i da slično poslovno i politički razmišljaju, može lako u Ankari da razveje gnev Trampa i saveznika što Češka, pravdajući se da joj je novac potreban za njene gradjane, ne uspeva da ispuni ni staru obavezu izdvajanja od dva odsto BDP-a. Odbijala je i da, do pred sami samit, ispuni zahtev o 3,5 odsto uz 1,5 odsto za ulaganja dvojne namene. Babiš je danas priznao da teško da će se uopšte sa Trampom sresti.

"Ne znam da li ću dopreti do Trampa. Ceo samit se vrti oko toga kako će on nastupati. On uvek dolazi poslednji", kazao je Babiš i dodao da Trampove izjave pred samit da dolazi samo zbog prijatelja, turskog predsednika i spor sa italijanskom premijerkom Djordjom Meloni, najavljuju "zanimljiv dogadjaj".

Babiš ja takodje naglasio da i ako se postigne dogovor o primirju i miru, Češka neće slati svoje vojnike u eventualne mirovno snage u Ukrajini.

(Beta, 07.07.2026)