У срцу корзиканске макије

Напокон – Корзика. Након Тиноса и кикладског ветра, стигла сам на острво за које су ми причали да зна да буде непредвидиво. Дивље. Гордо. Недокучиво. Моја мала, камена кућа се налази у селу Сота (Сотта), увучена у шуми и окружена планинама. Обећава ми да ћу добро спавати, јер около нема ничега осим растиња у пастелним бојама, лептира и зрикаваца који праве паузе само кад дува ветар или пљусне киша из ниског облака. Да бих упознала праву Корзику, крећем од југа и