Sednica skupštine, jedina tačka - (ne)poverenje Vladi Srbije

Čini se da je Srbija sve bliža izborima - najpre parlamentarnim, a onda i predsedničkim.

Prvi korak za to je vanredna sednica Skupštine Srbije, zakazana za 27. jul, a jedina tačka dnevnog reda je glasanje o poverenju vladi.

Sednica je sazvana na zahtev 109 poslanika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), objavljeno je na sajtu skupštine.

Zajedno sa koalicionim partnerima, SNS ima ubedljivu većinu u skupštini koja ukupno ima 250 poslanika.

Ako bude izglasano nepoverenje vladi, koju sada vodi Đuro Macut, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, u roku od 30 dana bi trebalo da se sastavi nova.

U suprotnom će, prema Ustavu, predsednik Srbije raspustiti skupštinu i raspisati izbore.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 20. jula da će verovatno prvo Vlada Srbije podneti ostavku, posle čega će on raspisati izbore, a dve nedelje posle toga i on će napustiti funkciju.

„Tog trenutka kada dobijem obaveštenje vlade i skupštine, ja raspisujem izbore za narodne poslanike. Još neko kratko vreme, nekoliko dana, ili dve nedelje maksimalno, ostaću predsednik republike jer imam mnogo važnih poslova da obavim koji se tiču države Srbije, te neću učestvovati u kampanji", rekao je.

Predlog za glasanje o nepoverenju vlade, još u februaru ove godine podnela su 62 opoziciona poslanika.

Sednica je odložena za 16, april, ali poslanici ni tada nisu raspravljali o ovom predlogu.

Za održavanje takve vrste sednice neophodni su potpisi 84 poslanika, što opozicija u dva navrata nije uspela da obezbedi.

Nije izvesno da će na predstojećoj sednici republičke skupštine biti izglasano nepoverenje vladi.

To što je više od 100 poslanika SNS potpisalo zahtev za održavanje sednice na kojoj će se raspravljati o poverenju vladi, predsednica parlamenta i visoka zvaničnica SNS Ana Brnabić vidi kao „još jedan pokazatelj demokratskog kapaciteta vladajuće koalicije".

Ako bude izbora, biće to šesti izlazak na birališta otkako je 2012. godine SNS, koju je osnovao Vučić posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, došla na vlast.

Od tada su pobeđivali na svim izborima, ali predstojeći - ako i kada budu raspisani - biće najteži test za naprednjake.

Od tragedije u Novom Sadu i pada nadstrešnice železničke stanice kada je poginulo 16 ljudi, a jedna devojka teško povređena, organizovani su masovni antivladini protesti, na kojima je vlast optuživana za korupciju koja je, smatraju, doprinela velikoj nesreći.

Omasovljenju protesta doprinelo je angažovanje studenata fakulteta širom Srbije, koji su u međuvremenu postali i politička snaga, učestvujući na lokalnim izborima u nekoliko gradova i opština u zemlji.

Posle godinu dana protesta, studenti su zatražili da vlast raspisiše izbora, ali su Vučič i vladajuća stranka odbili.

Od 14 parlamentarnih izbora u modernoj istoriji Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) redovno se glasalo samo četiri puta - 1990, 1997, 2012. i 2020. godine.

Vanredno u čak 10 navrata, a uskoro će možda i 11.

Od 2012. i dolaska SNS-a na vlast, glasalo se pet puta.

Samo jednom su bili redovni izbori, uprkos „stabilnoj većini, izostanku institucionalne krize ili krize legitimiteta", izjavio je ranije Raša Nedeljkov iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), za BBC na srpskom.

„Izbori se poslednjih godina koriste kao taktika ostajanja na vlasti, raspisuju se samo kada se vrlo dobro može očekivati njihov ishod", rekao je tada Nedeljkov.

SNS je svaki put ubedljivo pobedio.

Prvi put već 2014, samo dve godine po dolasku naprednjaka na vlast.

U obrazloženju Ivice Dačića, tadašnjeg premijera, današnjeg ministra unutrašnjih poslova (MUP), navodi se da „dalje ostvarivanje započetih ciljeva i reformi iziskuje najvišu političku podršku građana Srbije".

Vučić, do tada ministar odbrane i „prvi potpredsednik vlade“, koji je u međuvremenu stekao veliku popularnost, postao je premijer.

On je već 2016. tražio novi izlazak na birališta.

„Za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna je nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe", pisalo je u Vučićevom obrazloženju.

Ipak, Vučić se već 2017. kandiduje za predsednika i pobeđuje glavnog konkurenta Sašu Jankovića, bivšeg zaštitnika građana.

Usledili su redovni parlamentarni izbori 2020. godine, koje je bojkotovao veliki broj opozicionih stranaka i kada SNS osvaja najveći broj glasova u istoriji - 63 odsto.

Vanredno se potom glasalo 2022, zajedno sa predsedničkim, kada Vučič u trci protiv opozicionog kandidata Zdravka Ponoša osvaja oko 60 odsto glasova.

Vučić je dobio više od dva miliona glasova.

Nov odlazak na birališta usledio je godinu dana kasnije, posle talasa protesta zbog masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar" u centru Beograda i prigradskim selima.

Iako SNS i tada ubedljivo slavi (48 odsto glasova), opoziciona koalicija 'Srbija protiv nasilja', čiji su nosioci bili Marinika Tepić i Miroslav Aleksić, ostvarila je najbolji rezultat od dolaska naprednjaka na vlast - 24 odsto glasova.

„Sve te vanredne izbore inicirala je vlast, iako za njih nije bilo političke potrebe - uvek je imala stabilnu parlamentarnu većinu", izjavio je ranije Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Kao njihov prvi cilj naglasio je „korišćenje trenutaka popularnosti naprednjaka", a drugi „satiranje razjedinjene, slabe i satanizovane opozicije“, koja je „u stalnim izbornim trkama ostajala kratkog daha“.

Istovremeno su, kaže, stalni porazi „psihološki demotivisali opoziciono nastrojeno biračko telo“.

Predsednici Vlade Srbije od 2012.

Od dolaska SNS na vlast do danas, petoro ljudi je vodilo vladu, s tim što je lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić tri puta obavljao tu funkciju.

Kao odani koalicini partner, Dačić je bio prvi premijer posle pobede SNS-a 2012. godine.

Vodio je vladu od jula 2012. do aprila 2014.

Potom je Aleksandar Vučić bio premijer - od 27. aprila do 31. maja 2017, da bi ponovo Dačić vodio izvršnu vlast, ali samo nekoliko meseci - do 29. juna 2017.

Na čelo vlade potom dolazi Ana Brnabić, prva žena u političkoj istoriji Srbije i prva otvoreno LGBT+ osoba.

Brnabić je vodila vladu ukupno sedam godina - od 2017. do 2024.

Dačić je potom ponovo bio premijer sa kratkim mandatom - od 20. marta do 2. maja 2024. godine.

Vladu potom preuzima Miloš Vučević, bivši gradonačelnik Novog Sada i lider SNS.

U vreme Vučevićevog mandata dogodila se tragedija u Novom Sadu, a pod pritiskom je podneo ostavku u martu 2025. godine, nekoliko meseci posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u drugom najvećem gradu Srbije.

Vučević je ostavku podneo posle napada na studente u Novom Sadu tokom noći 28. januara 2025.

Od aprila 2025, vladu predvodi Đuro Macut, medicinski stručnjak i profesor, kao nestranačka ličnost, mada se on pridružio Vučićevom 'Pokretu za narod i državu' koji, uprkos njegovim najavama, nikada nije zaživeo.

Grafike: Teodora Ćurčić

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Đuro Macut: Lekar, profesor i 'volonterski' predsednik Vlade Srbije
• Vlada Srbije: Ko su ministri u timu Đura Macuta
• Nova Vlada Đura Macuta 'kupovina vremena vlasti dok protesti ne splasnu'

(BBC News, 07.24.2026)