'Ja sam belkinja rođena u porodici mešane rase posle greške sa vantelesnom oplodnjom'

Dan kad je Hadeja otkrila da nije ono što je mislila da je bio je kao i svaki drugi.

Imala je u to vreme 12 godina i gledala je film sa majkom koja je iznebnuha izgovorila:

"Šta bi bilo kad bih ti rekla da ti se ovo desilo?" i nastavila je razgovor odatle.

Hedaji je tada prvi put bilo rečeno da je začeta vantelesnom oplodnjom (IVF), ali da je došlo do zabune.

„Sećam se kako sam pomislila da je to jedna suluda priča. Ali sam takođe pomislila, zašto to nisam primetila ranije? Ali bila sam samo dete, i ima smisla što se nisam time previše bavila“, kaže Hadeja.

Hadeja opisuje taj trenutak kao „ludo otkriće“.

„Bilo je vizuelno očigledno da nije baš sve sasvim kako treba, ali nikad to nisam dovodila u pitanje. Nisam se previše udubljivala u biologiju i samo sam pretpostavila da zato što mi je majka belkinja da sam i ja zato bela“, priseća se ova 26-godišnja arheološkinja koja živi u Kanadi.

„Dakle, ja sam žena rođena u mešanoj porodici u Gani, ali bez namere“, kaže ona.

Više od 10 miliona beba rođeno je širom sveta putem vantelesne oplodnje otkako je ovaj tretman uveden 1978. godine, rekao je za BBC Dimitrios Mavrelos, specijalista akušerstva, ginekologije i reproduktivne medicine u bolnici Univerzitetskog koledža u Londonu.

Zabune su retke – ali su bile mnogo češće u ranim danima vantelesne oplodnje kad je na snazi bilo mnogo manje propisa.

'Moje detinjstvo nije bilo laž'

Odrastajući u gradiću na Ostrvu Princa Edvarda, na istočnoj obali, Hadeja kaže da se njena porodica „isticala“ u njenom gradu.

Hadeja kaže da je iskusila podsmevanje u srednjoj školi koje je bilo rasističko.

„Bilo je komentara druge dece kao što su 'trebalo je da budeš crna' ili uvrede na račun toga što sam Afrikanka“, kaže ona.

Ona kaže da njeno iskustvo sa rasizmom nije bilo toliko zlobno kao ono koje su doživeli njeni mlađi braća i sestre mešane rase (njeni roditelji začeli još četvoro dece prirodnim putem nakon što su dobili Hadeju preko vantelesne oplodnje).

„Živeli smo u malom ribarskom gradu, tako da su oni iskusili čist rasizam na svojoj koži nevezano sa tim što su bili u srodstvu sa mnom“, objašnjava ona.

Za Hadeju, „suludo“ otkriće šta se desilo u vreme kad je začeta nije promenilo njen odnos prema ocu, već je naprosto samo potvrdilo činjenicu o njenom životu.

„To mi je ponudilo odgovor na pitanje koje sam imala, ali mi i dalje nije pružilo zaključak koji sam tražila“, kaže ona, dodavši da i dalje traži neku vrstu objašnjenja kako je uopšte došlo do te zabune.

„On je oduvek bio moj otac i čovek koji me je odgojio. Bio je prisutan onog dana kad sam rođena i prisutan tokom putovanja pre toga. I još uvek je prisutan danas, tako da se nikad nisam osećala drugačije tim povodom“, kaže ona.

„Moje detinjstvo nije bilo laž, oduvek sam bila uključena – do određene mere se identifikujem etnički kao Ganjanka jer sam odrasla jedući tu hranu, prepoznajući jezik, ne umem da ga govorim, istina, ali ponekad umem da ga prisluškujem.“

Hadejini roditelji su se upoznali u Torontu 1990-ih i venčali su se u roku od godinu dana.

„Moj otac je odrastao u Temi, u obalskom gradu u Gani, a kad je bio u ranim dvadesetim, imigrirao je u Kanadu, gde je živeo u Torontu. Upoznao je moju majku koja je bila iz Nort Rastika na Ostrvu Princa Edvarda.“

Posle mnogo godina borbe sa neplodnošću, odlučili su da se podvrgnu tretmanu vantelesne oplodnje na Institutu za plodnosti i sterilnost u Torontu, koji je vodio danas pokojni doktor Firuz Hamsi.

Vantelesna oplodnja je postupak tokom kog se jajne ćelije žene oplode muškarčevom spermom u laboratoriji pre nego što se embrioni implantiraju u matericu žene.

„Pokušali su da začnu oko sedam godina, verujem, pre nego što im je uspelo“, kaže ona, „tako da je to bio jedan dugotrajan proces vantelesne oplodnje.“

Par je podneo nedvosmislen zahtev.

Oni su želeli spermu od crnog davaoca da bi rekonstruisali nasleđe oba roditelja.

„Kad sam rođena, moji roditelji su definitivno bili iznenađeni mojim svetlim tenom. A kad su pozvali kliniku za vantelesnu oplodnju, rečeno im je da mi daju godinu dana da se 'promenim'.“

Ali posle godinu dana, Hadejina majka je zamolila kliniku da se pobliže pozabavi ovim slučajem i bilo je potvrđeno da je davalac sperme belac i bio je opisan kao riđokosi muškarac.

„Kad sam napunila godinu dana, klinika je praktično potvrdila da je došlo do greške... oko zabune sa brojem šprica sa spermom davaoca“, kaže ona.

Hadeja je kasnije saznala da je njen biološki otac imao smeđu kosu i da uopšte nije riđokos.

Prilikom susreta sa doktorom Hamsijem, on je rekao roditeljima: „Treba da budete zahvalni na onome što imate, imate predivnu porodicu, dobili ste ono što ste želeli. Odvedite me na sud ako želite, ali za to služi osiguranje“.

Ona kaže da su njeni roditelji 2003. godine tužili kliniku u građanskoj parnici i uspeli su da zaključe slučaj vansudskim poravnanjem za nenavedenu sumu novca.

„Smešno je zato što su na sudu rekli da ne mogu da dokažu da sam ja belačko dete, da će im biti potrebno DNK testiranje. Ali mislim da je prilično očigledno i maltene na neki način medicinsko gaslajtovanje, a toga je bilo mnogo tokom čitavog sudskog postupka.“

„Nije bilo direktnih reperkusija“ koje su proistekle iz njenog slučaja i klinika je nastavila da radi sve dok nije bila zatvorena, kaže Hadeja.

Doktor Hamasi je podneo ostavku na Koledžu lekara i hirurga Ontarija (CPSO) u martu 2011. godine, posle dogovora da medicinski regulator odustane od saslušanja zbog zabrinutosti u vezi sa njegovom negom, tretmanom i vođenjem evidencije za 26 pacijenata, rekao je CPSO u saopštenju.

On se takođe složio da ne podnosi zahtev ili ponovni zahtev za registraciju kao doktor u Ontariju ili u bilo kojoj drugoj pokrajini.

• Vantelesna oplodnja - ko i kako može da se prijavi na sajtu eUprava
• Koji je stav verskih zajednica u Srbiji o vantelesnoj oplodnji
• Kako je Dragana dobila ćerku posle 18 godina borbe zahvaljujući vantelesnoj oplodnji
• Beba rođena četiri godine nakon smrti roditelja
• Beba koju su začele tri osobe rođena u Grčkoj

Petnaest braća i sestara iz donacije (za sada)

Hadeja je 2019. godine uradila DNK test, radoznala da sazna više o porodičnoj strani njenog biološkog oca, ali tada se ništa nije pojavilo.

Pet godina kasnije, kontaktirao ju je neko ko je rekao da je imao poklapanje sa njenom DNK.

To je dovelo do toga da je otkrila još 12 polubraća i sestara.

Većina je bila začeta između 1994. i 1998. godine preko istog davaoca.

„Bilo je prilično ludo otkriti istovremeno da imam 12 braća i sestara. Zapravo sam ih našla još troje u međuvremenu.“

„Osećate se kao medicinska statistika za koju se nadate da nećete biti – definitivno osećanje da pripadate u 1 odsto ljudi, ali je to bilo teško saznati“, dodaje ona.

„Otkrili smo da ja možda nisam jedina koja je bila pomešana u grupi braće i sestara i to je dovelo do još više pitanja i još više istraživanja moje vlastite priče“, kaže ona.

„Deluje dosledno da je svim našim majkama bilo obećano da neće biti više od šestoro do osmoro dece začeto putem ove donacije“, kaže ona.

Ali na kraju je sperma davaoca bila korišćena u najmanje 15 tretmana vantelesne oplodnje.

Vest je bila šok za sve učesnike, ali naročito za braću i sestre koji nisu znali da su začeti uz pomoć davaoca sperme.

Davalac sperme je mislio da donira Univerzitetu u Kalgariju 1994. godine za medicinska istraživanja, rekle su njegove prirodne ćerke Hadeji, ali je sperma nekako ipak završila na klinici, kaže Hadeja.

U Kanadi ne postoji zakonsko ograničenje za donacije ili broj potomaka po davaocu, ali neke klinike koriste profesionalnu diskreciju i nameću vlastite limite.

'Blagoslovena' što ima obe kulture

Većina iz njene grupe braće i sestara se uključila u grupni čet osnovan da bi se bolje upoznali među sobom i ostali u kontaktu.

„Imam biološkog brata koji živi na istočnoj obali, a mi smo živeli dve ulice jedno od drugog i nismo to znali.“

Generalno gledano, Hadeja smatra sebe „blagoslovenom“ zato što je odrasla u porodici sa dvojnim nasleđem.

„Moj otac je bio prva generacija imigranata u Kanadi, bio je veoma ponosan na svoju kulturu i nosio ju je kao odlikovanje. I zato sam veoma srećna što sam imala neku vrstu dualne kulturološke perspektive, gde sam iskusila i kulturu Gane, baš kao i kulturu francuskih Akadijana sa Ostrva Princa Edvarda.“

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Srbija uvezla prve pakete reproduktivnog materijala za vantelesnu oplodnju o trošku države
• Rođena beba iz embriona starog 27 godina
• Dženifer Aniston o pokušajima vantelesne oplodnje: „Ne kajem se ni zbog čega"
• Božić kakvom se nisu nadali: Otkrili da ćerka nema očeve gene

(BBC News, 07.25.2026)