Iron Maiden, Albanac Ljatif i „Šok“ u Titovom Užicu: Analiza Zorana Panovića u štampanom Nedeljniku
Nedeljnik pre 11 sati
*** Ta 1988/89. vreme je kad su kroz Titovo Užice prolazili noću krcati vozovi iz Bara sa ljudima koji bi išli da podrže Miloševića u Beograd i Srbe i Crnogorce sa Kosova i Metohije koji su dolazili u Pionirski park (tamo gde je sad kamp vučićevaca) da se žale na albanski teror.
Sticajem okolnosti, upoznao sam i Crnogorca koji je išao u suprotnom smeru. I to baš noću na Vidovdan 1989. kad je bio veliki gazimestanski skup sa kontroverznim Miloševićevim govorom. Tu noć iz Beograda vraćao sam se krcatim barskim vozom – onim kojim je za Crnu Goru išla i beogradska štampa. Novinar Čeda Lakić je, kružila je anegdota (legenda), imao moć da odloži polazak voza ako njegova „Politika“ kasni iz štamparije. Pa i barskog usred turističke sezone. Lakić
