Opozicija zamera što Vučić planira da se kandiduje za premijera, vlast tvrdi da nije doneo odluku
Poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Dobrica Veselinović ocenio je da svi predstavnici vlasti predstavljaju kao da su svi decenijama protiv njih i Srbije i da je uvek neka težina, zbog čega je poručio građanima "da će sve biti u redu kada više ne bude vlasti Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS)".
"Mi ovde govorimo o decenijama vlasti jedne te iste strane. Mi ovde ne govorimo o vlasti i Vladi Đura Macuta. Jako je zanimljivo bilo da u prethodnih godinu dana kolege iz SNS nisu govorile o Vladi Đura Macuta, nego su branile politiku Aleksandra Vučića. I to je ono o čemu mi danas i svih ovih dana treba da pričamo. Građani će se vrlo brzo pitati na izborima da li žele kontinuitet", naveo je Veselinović.
On se osvrnuo i na mandate za političke funkcije, navodeći da je aktuelni predsednik države Aleksandar Vučić bio ministar informisanja 90-ih godina, pa je bio prvi potpredsednik Vlade, pa premijer, pa 10 godina predsednik, a da sada želi ponovo da bude premijer.
"Da li se mi kao jedno demokratsko društvo, kao pripadnici političkih stranaka, zalažemo za ograničenje mandata koje jedna tekovina i čija je funkcija da se ograniči samovolja, da se ne pravi kult ličnosti, već da se zalažemo za jačanje institucija. Da li želimo da opet imamo vladara koji vlada desetinama godina, ili želimo da na čelo države i sistema dođu novi ljudi i nove ideje?", pitao je Veselinović.
Njemu je odgovorio šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov koji je kazao da građani znaju kako je bilo za vreme prethodne vlasti i ocenio da će tako biti i ukoliko SNS padne sa vlasti, dodajući i da je predsednik države ograničen na dva mandata i da je opozicija "godinama lagala" kako se planira promena Ustava da bi Vučić mogao ponovo da se kandiduje.
"Da li će ili neće da bude predsednik Vlade, to će prvo da odluči on, a onda će da odluči narod, pa ćemo da vidimo šta narod kaže", kazao je Jovanov.
Poslanica Socijalističke partije Srbije (SPS) Dunja Simonović Bratić ocenila je da sadašnja parlamentarna opozicija nakon predstojećih izbora neće sedeti u Skupštini, te da tok sednice o nepoverenju Vladi izgleda kao da vlast Vladu brani od same sebe.
"Možda i mi, kao neko ko je u svemu ovome učestvovao i imamo neke zamerke (na rad Vlade), verovatno ih i imamo, ali zarad prilike i svega što se dešava, apsloutno mi ne pada na pamet da se time bavim. Još jednom želim da čestitam celoj Vladi što je u ovom teškom periodu, poslednjih godinu i po dana, uspela da vrati stanje u Srbiji u jednu koliko-toliku normalnost", kazala je poslanica SPS i izrazila nadu da vanrednih izbora neće biti.
Poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Dragan Delić kazao je da Vladi Srbije zamera što nema jasnu, dugoročnu, koherentnu i razvojnu zdravstvenu politiku, niti stručno utemeljene prioritete u zdravstvenom sistemu, ili domaćinsko poslovanje, navodeći da ima 15-ak problema koje Vlada nije uspela da reši.
Nabrajajući neke od njih, istakao je liste čekanja, inovativne terapije, a kao najveći problem zdravstvenog sistema naveo da u Srbiji decenijama postoji "neprihvatljiva, stručno neopravdana, supremacija i dominacija kurativne medicine, koja leči, nad preventivnom medicinom, koja odlaže ili sprečava pojavu određene bolesti".
"Istine radi, 85 odsto smrtnih ishoda u Srbiji vezano je za hronične, nezarazne bolesti, koje su manje ili više preventibilne. Nastavak kampanje preventivnih pregleda kroz takozvani karavan zdravlja, gde se ide od grada do grada, potpuno je pogrešan i sa stručne i sa ekonomske strane, kao da smo u 1946. godini. Ne radi se tako ni primarna, ni sekundarna prevencija", kazao je Delić i predložio da od 26 pregleda izabranog lekara na dnevnom nivou, bar pet pregleda budu preventivni, svakog radnog dana tokom cele godine.
Angažovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića u rešavanju nagomilanih problema u Apotekarskoj ustanovi Beograd, kako je dodao, može da razume i opravda, ali da to pokazuje da je izvršna vlast neefikasna, neodgovorna i nekompetentna kada su u pitanju lekovi i apoteke.
Sa druge strane, premijer i ministri su uglavnom odbacivali kritike opozicije, hvaleći se uspesima i rezultatima koji su postignuti, dok su pojedini ministri iznosili i, kako tvrde, malverzacije u koje su bili umešani predstavnici opozicije.
Prema najavama predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, završetak rasprave o nepoverenju Vladi i glasanje se očekuju danas, uz mogućnost da parlament produži rad i do kasnih večernjih sati kako bi sve bilo završeno.
Zahtev za vanredno zasedanje na kome će se raspravljati o nepoverenju Vladi , podnelo je 109 narodnih poslanika.
U februaru je 62 poslanika opozicije podnelo predlog za glasanje o nepoverenju Vladi zbog afere Generalštab, a predsednica Skupštine Ana Brnabić zakazala je sednicu sa tom tačkom dnevnog reda tek 15. aprila, više od dva meseca nakon što je predlog podnet.
Poslanici vladajuće većine više puta nisu želeli da daju kvorum da ta sednica bude održana, a predsednica parlamenta izjavila je po novom zakazivanju te sednice, da "opozicija nije imala dovoljno poslanika" za tu raspravu, pa su potpise dodali i poslanici vlasti.
Dok se sednica o nepoverenju Vladi ne okonča, vanredni parlamentarni izbori ne mogu da budu raspisani.
Ukoliko Skupština odbije predlog o nepoverenju Vladi, ona nastavlja svoj mandat i moći će, u pravnom smislu, odmah da podnese ostavku predsedniku Republike.
Ukoliko Skupština usvoji predlog o nepoverenju Vladi, ili premijer Đuro Macut sam podnese ostavku, počeće da teče rok od 30 dana tokom kojeg mora da se izabere nova Vlada, a ukoliko se to ne desi, Skupština će biti raspuštena, a izbori raspisani.
Izborna kampanja za Skupštinu ne može trajati kraće od 45 ni duže od 60 dana, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će parlamentarni izbori biti održani u oktobru ili novembru.
(Beta, 29.07.2026)
