Данас годишњица страдања Срба у хрватској акцији Олуја, Вучић у РС, парастос у Београду

Данас се навршава 31 година од почетка хрватске војно-полицијске операције "Олуја" нападом на Републику Српску Крајину од 4. до 7. августа 1995, када је у етничком чишћењу протерано више од 200.000 Срба.

Председник Србије Александар Вучић у склопу посете Републици Српској (РС) где је 4. август Дан жалости, и места са српским становништвом у Федерацији Босне и Херцеговине, присутвоваће обележавању годишњице у Мркоњић Граду.

Поводом Дана сећања на све страдале и прогнане у оружаној акцији "Олуја", како се обележава у Србији, парастос за страдале Србе биће служен у Цркви Светог Марка у Београду.

За злочине над цивилима у "Олуји" пред Хашким трибуналом се судило тројици хрватских генерала и сви су ослобођени.

У првостепеном поступку, Анте Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора због учешћа у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања Срба из Хрватске, док је Иван Чермак ослобођен. Жалбено веће је преиначило првостепену пресуду већином три према два и правоснажно ослободило Готовину и Маркача.

Операција је почела рано ујутро нападом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране (ХВО) на Банију, Кордун, Лику и северну Далмацију, са 138.500 припадника на делеко мање снаге које су браниле подручје.

Власт Хрватске, на челу са тадашњим председником Фрањом Туђманом, прогласила је крај операције "Олуја" 7. августа увече, иако су спорадични сукоби настављени до 14. августа.

Као акцију етничког чишћења, операцију "Олуја" је оквалификовао и Међународни суд правде у Хагу, у образложењу пресуде из фебруара 2015. године.

По подацима Комесаријата Владе Србије за избеглице и миграције, током и после акције "Олуја" протерано је више од 250.000 Срба, убијено их је око 1.700, а више од 700 се и даље води као нестало.

Документационо-информациони центар Веритас наводи да су убијене 1.284 особе српске националности и да је међу њима 1.247 цивила, а да се 619 води као нестало. Три четвртине страдалих били су старији од 60 година, а међу жртвама су 564 жене, наводи Веритас.

Хрватске невладине организације и удружења процењују да је током и после "Олује" убијено више од 600 цивила, да је спаљено више од 22.000 кућа, и да је Хрватску тада напустило око 150.000 њених грађана српске националности, чији је повратак годинама био системски отежаван и онемогућаван.

Хрватска слави Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља 5. августа, када су њене снаге ушле у готово празан Книн и истакле заставу Хрватске на Книнској тврђави.

(Бета, 04.08.2026)