Брасно

Једноставна, а омиљена - проја је део српске традиције и прави се од кукурузног брашна, најчешће као прилог уз домаћа јела. Проја се често послужује уз кисело млеко, павлаку, сир, ајвар или класично мезе. Ово једноставно јело је… »

Најбоља посна смеса за поховање решава вечиту дилему у данима поста: како да риба, тиквице или плави патлиџан буду једнако хрскави и укусни као кад се уваљају у јаја, брашно и презле. Уз дресинг, помфрит и сезонску салату… »

Медењаци су права чаролија зиме и празничне сезоне – мирисни, слатки и пуни топлине која нас враћа у детињство. Било да их печете код куће или купујете на божићним вашарима који само што нису почели, ови зачињени колачићи… »

Када умор савлада тело, а стомак зажели нешто топло и утешно, нема бољег избора од старинског јела које су наше баке спремале са љубављу. Ово јело није само укусно — оно је прави мелем за црева, враћа снагу после напорног дана… »

ЗЛАТИБОР, ЉУБИШ – Воденица на имању Бошка Дацовића млела је жито још давних четрдесетих година. Време је чинило своје, па је имала дане и године у којима је чекала да је се неко сети, али и оне у којима је стварала… »

Позно Михољско лето омогућило је становницима планинских села подно Радана, Соколовице и Копаоника да обаве последње припреме за долазак зиме. На висини од више од хиљаду метара, мразеви умеју да буду јаки, а снегови дуго да… »

ШКОТСКА бестселер списатељица Џени Колган била је ексклузивна "Лагунина" гошћа на Сајму књига. Позната по топлим, духовитим и дирљивим романимакоји су освојили читаоце широм света, сматра се једном од омиљенијихауторки… »

Позно Михољско лето омогућило је становницима планинских села подно Радана, Соколовице и Копаоника да обаве последње припреме за долазак зиме. На висини од више од хиљаду метара, мразеви умеју да буду јаки, а снегови дуго да… »

Након што је Пинтерест у авугсту објавио извештај који је сумирао трендове за предстојећу јесен, постало је јасно шта ће обележити ово годишње доба. Када је реч о храни, међу трендовима се нашла и италијанска фокача - хлеб који… »