Коцке

Ово старо традиционално јело с истока Србије је права влашка магија којима ћете очас бацити чини на све који их пробају. Плашинте су традиционално влашко јело које се некада спремало за задушнице, светковине, празнике али и за… »

Ова држава никад није испалила плотуне човеку кога је убила. Али он њима сада јесте. Славко Ћурувија је победио. Тек сад. И колико год то парадоксално звучало у тренутку када смо сви поражени ослобађајућом пресудом за његово… »

Славко Ћурувија је победио. Тек сад. И колико год то парадоксално звучало у тренутку када смо сви поражени ослобађајућом пресудом за његово убиство, и колико год то тешко било његовој породици, историјски он је победио, како је… »

Александар је тавршио факултет, отишао је на крузер да ради, а када се вратио у Србију, постао је коцкар и изгубио је и пријатеље и породицу. Александар је тавршио факултет, отишао је на крузер да ради, а када се вратио у… »

Све почиње као игра, уз по који одигран тикет, а касније прелази у болест над којом зависник нема контролу. Све почиње као игра, уз по који одигран тикет, а касније прелази у болест над којом зависник нема контролу. Иако су… »

Иако су алкохолизам и наркоманија зависности о којима се можда и најчешће говори, у Србији је највише забележено случајева зависности од коцкања. Почетком ове године евидентиран је нагли скок прилива пацијената, зависних… »

То је болест која вас целог обузима и потпуно уништава, бебу сам оставио у колима и отишао да играм рулет: Језива исповест младића који се нашао у паклу коцке, ово је тежа и чешћа зависнот у Србији од наркоманије Чачак - Иако су… »

Коцкице су, у почетку, израђиване од дрвета, а тек касније од пластике. Недавно смо прославили Међународни дан ЛЕГО коцки (28. јануар), па је тренутак да се подсетимо, а понекима и откријемо, право значење необичног назива. Није… »

И сада, тринаест година након разговора са димовима, разоткривеним у краћој писаној импресији (2011), има димова. Другачијих. Чини се да ни један није сличан онима из те године и те зиме. Како би и био кад ни једна кућа није иста… »