Купине

Поводом Дана Сектора за ванредне ситуације и крсне славе Неопалиме купине, први пут у Ватрогасном дому у Крагујевцу, организована је акција добровољног давања крви. Тако су ватрогасци, заједно са пријатељима, поред… »

Дарковце је највеће и најразуђеније село у општини Црна Трава познато по плантажама боровница. У селу је педесетак сталних житеља. Многи се враћају у завичај, обнављају куће, а започели су и изградњу нове цркве. Дарковце је… »

Дијета игра важну улогу у превенцији високог крвног притиска, наравно поред терапије лековима. Минерал калијум и кверцетин доприносе регулацији крвног притиска. Кверцетин је флавоноид који регулише крвни притисак и концентрацију… »

Захваљујући двогодишњој сарадњи Пољопривредно-ветеринарске школе са Домом ученика из Рековца и Института за примену науке у пољопривреди, по чему је ова образовна установа јединствена у Србији, формирана су огледна добра за… »

ЗАХВАЉУЈУЋИ двогодишњој сарадњи Пољопривредно-ветеринарске школе са Домом ученика из Рековца и Института за примену науке у пољопривреди, по чему је ова образовна установа јединствена у Србији, формирана су огледна добра за… »

У Колубарском округу купином је засађено око 1.100 хектара. Због веома сушне године, приноси су испод просека, али је квалитет плодова добар, по оцени стручњака. У појединим селима на већој надморској висини купина се још бере… »

На Велетржницу стигло и црно и бело грожђе из Северне Македоније. На Велетржници Београд се и даље највише продаје парадајз, а промет овог поврћа је протекле недеље био за 7,0 одсто већи у односу на претходну недељу, саопштено… »

Када је 2005. године остала без посла Брана Стојковић из Катића код Ивањице није тражила ничију помоћ, засукала је рукаве и ево скоро две деценије зарађује за живот искључиво са својих десет прстију. Она сваки дан проводи у… »

Ова млада жена има јасну поруку за све који имају и најмању дилему да ли да се врате или наставе живот на селу. Док многи из унутрашњости Србије хрле у Београд како би остварили своје снове и наставили живот, да је и те како… »