Peške

Dok rat u Donbasu ulazi u drugu deceniju, svakodnevni život stanovnika razorenih sela svedoči o tihoj izdržljivosti, bolu i nadi — u pričama onih koji su ostali, koji su se vraćali, i onih koji su zauvek otišli. „Često sanjam isti san: da pokušavam da se… »

Još jedna grupa studenata kreće peške za Novi Sad na komemorativni skup 1. novembra. Pratimo ih uživo iz Vršca, kao i ostale grupe studenata koji Srbijom pešače danima. Posle više od sedam meseci u pritvoru zbog sumnje da su planirali nasilno rušenje… »

Studenti iz Novog Pazara koji od prošlog četvrtka pešače ka Novom Sadu gde će 01. novembra biti obeležena godišnjica stradanja 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu, stižu večeras u Valjevo. U ovom gradu biće im priređen doček, a ekipa N1 će biti na… »

Studenti iz Novog Pazara koji već deset dana idu peške ka Novom Sadu stigli su po kiši i mraku na pet kilometara do Valjeva, javio je N1. Procena je da bi negde posle 20 časova trebalo da stignu u Valjevo, gde im se ispred gimnazije sprema doček. „Ni… »

Oko 250 studenata Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Čačku krenulo je danas iz tog grada peške u Novi Sad na komemorativni skup povodom godišnjice pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici kada je poginulo 16 ljudi. Studenti su rekli agenciji… »

Studenti iz Novog Pazara prelaze peške danas deonicu od Divčibara do Valjeva, na svom putu do Novog Sada. Ova deonica, duga oko 25 kilometara, nešto je lakša od prethodne, jer se ide uglavnom nizbrdo. Studenti za N1 kažu da su puni snage i da se raduju… »

Studenti iz Novog Pazara prelaze peške danas deonicu od Divčibara do Valjeva, na svom putu do Novog Sada. Ova deonica, duga oko 25 kilometara, nešto je lakša od prethodne, jer se ide uglavnom nizbrdo. Studenti za N1 kažu da su puni snage i da se raduju… »

Studenti iz Novog Pazara prelaze peške danas deonicu od Divčibara do Valjeva, na svom putu do Novog Sada. Ova deonica, duga oko 25 kilometara, nešto je lakša od prethodne, jer se ide uglavnom nizbrdo. Studenti za N1 kažu da su puni snage i da se raduju… »