Писа

Чувена статуа на фонтани у центру Брисела, Манекен Пис, данас је обучена у српску народну ношњу поводом обележавања Дана државности Србије. - Манекен Пис одаје почаст Србији. Носиће народну ношњу да се прослави национални… »

У центру европске и белгијске престонице, Бриселу, данас је обележен Дан државности Србије, а симбол града „ Манекен Пис“ обучен је у српску народну ношњу. Амбасада Србије у Белгији у сарадњи са властима града Брисела и… »

Знаменитост главног града Белгије, Брисела, статуа Манекен пис, данас је, поводом Дана државности Србије, обучен у српску националну ношњу. Манекен Пис је обучен у шумадијску народну ношњу – опанке, јелек и шајкачу. Државници и… »

Знаменитост главног града Белгије, Брисела, статуа Манекен пис, данас је, поводом Дана државности Србије, обучен у српску националну ношњу. Манекен Пис је обучен у шумадијску народну ношњу – опанке, јелек и шајкачу. Државници и… »

Ђаци из Србије стратешки се не појављују на појединим часовима, било да касне или избегавају часове из одређених предмета. По томе смо изнад међународног просека земаља учесница у последњем циклусу ПИСА 2022 истраживања, пише… »

Изостајање са наставе, велики је проблем у школама у Србији и по томе смо изнад међународног просека земаља које су учествовале у последњем циклусу ПИСА истраживања, највећег светског истраживања у области образовања које… »

Толерантан однос према изостајању из школе и правдању изостанака у великој мери подстиче ђаке да одуствују са наставе, сагласни су средњошколци са којима смо разговарали. За њих није изненађење податак да ученици из Србије… »

Ђаци из Србије стратешки се не појављују на појединим часовима, касне на њих или их просто избегавају. По томе смо изнад међународног просека земаља учесница у последњем циклусу чувеног ПИСА истраживања. Наша гошћа се са… »

Ђаци из Србије стратешки се не појављују на појединим часовима, било да касне или избегавају часове из одређених предмета. По томе смо изнад међународног просека земаља учесница у последњем циклусу ПИСА 2022 истраживања. Чак… »