Чернобил

Демократска странка (ДС) упозорила је данас да се на депонији "Дубоко", код Ужица, десио еколошки акцидент који се "може окарактерисати као највећи икад у Србији, као српски Чернобиљ", али власт не даје јавности довољно… »

Да ли је могуће ? -да управо они који су 2003. године пристали на олуку тадашње Владе о оснивању регионалне санитарне депоније Дубоко, -да они који су одабрали локацију за депонију и 2005. године је основали, а исте године… »

У време када је изграђено насеље, у њему су живели многи радници који су били запослени на бродоградилишту, али се већина њих одатле иселила почетком 1990-их година. У напуштеном стамбеном насељу у Инверклајду и даље живе… »

Највец́и страх противника увођењу нуклеарне енергије у Србију јесте да се код нас не понови чернобиљска катастрофа. Стручњаци који су вршили испитивања ову тврдњу одбацују и кажу да је технологија довољно узнапредовала да… »

Прича о "слоновој нози" из Чернобиља звучи као сценарио из научнофантастичног филма, али нажалост, ова језива стварност је део историје нуклеарне катастрофе која се догодила 1986. године. Овај смртоносни објекат, формиран од… »

Можда звучи натприродно, али постоји један веома стваран објекат који је толико смртоносан да би чак и поглед на њега могао да вас убије. Само 300 секунди у соби са такозваном "слоновом ногом" оставиће вам само два дана живота… »

Само 300 секунди проведених поред мистериозне масе оставиће вам само два дана живота! Смртоносна маса очвснуте лаве, широка два метра, формирана је након отапања језгра нуклеарног реактора у Чернобиљу. Због јаког зрачења до… »

После овонедељне посете кинеског председника, Србија је са кинеским партнерима већ покренула пројекте у соларној енергији. И Француска и Мађарска саопштиле су да са Кином продубљују сарадњу у области зелене енергије, а посебно… »

Матијаш Намаи је визуални уметник и стрип цртач који је, између осталог адаптирао Орвелову 1984. у графички роман, а који је тим поводом дошао у Београд да промовише њено српско издање. Ту смо сазнали да је Матијаш Намаи такође… »