Sudbina, sestro slatka, sudbina

Autorka teksta: Duda Alapača Ulazim pre neki dan kod moje Milanke, zvala me, veli ’’došla ti tetka Zorka iz Crne Gore, red bi bio da se vidite’’. Taman sedoh na ono stoliče u predsoblju da se izujem, kad čujem kako njih dve nešto ćućore,– pa sve uzdišu, ni jedna ne progovara, samo čuješ ’’a šta ćeš, takav ti je život’’, ’’sudbina, moja Milanka, sudbina’’. Kako čuh ’’sudbina’’ – tako se prestravih. Reko – garant neko umro! Niko još sudbinu ne