Dnevnik iz Sivog Doma: Moj prvi susret sa okrutnim životom posrnule mladosti
Noizz 01.03.2017
Ovo su istinite priče o sudbinama štićenika Vaspitno popravnog doma u Kruševcu tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka koji su sticajem (po pravilu, nesrećnih okolnosti) došli u sukob sa zakonom. Svaka sličnost sa današnjim vremenom je nenamerno namerna. Milutin M. Knežević, profesor književnosti i specijalni pedagog za vaspitno zapuštenu decu i omladinu, ceo svoj radni vek je proveo radeći u ovoj ustanovi, pomažući posrnulim mladostima da precrtaju prošlost i da se društvu vrate bez ožiljaka. Ali...
Odlukom upravnika primljen sam na rad u Vaspitno popravni dom Kruševac, na radno mesto vaspitača. Prvi februar 1968. godine je istovremeno i moj prvi ulazak u Dom, o kome sam do tada mnogo slušao, ali malo znao. Radno vreme od 15 do 21 sat. Došao sam u dvanaest. Prijem kod upravnika je trajao dugo. Hteo je da u nekoliko sati objasni suštinu i delikatnost poslova mladom, ali ambicioznom nastavniku srpskohrvatskog jezika pre nego što ga pusti u
