Ljosa o Hemingveju: Uvek na rubu smrti, bračnim burama i rekama alkohola
Nedeljnik 06.05.2017
U mladosti sam mnogo čitao Hemingveja; on je bio jedan od prvih pisaca koje sam mogao da čitam na engleskom, dok sam još učio taj jezik, ali sam kasnije malo-pomalo izgubio interesovanje za njega, i naposletku poverovao da on i nije toliko dobar koliko mi se činio u mladosti. Taj utisak me je držao sve dok nisam ponovo uzeo da čitam Starac i more...
Znao sam da je Hemingvej pisao stojeći, za pultom, kao Viktor Igo, ali nisam znao da je to činio grafitnom olovkom u školsku svesku na linije, toliko iskrivljenim rukopisom da je bilo teško odgonetnuti njegova slova čak i kada se višestruko uveličaju na ekranu. Izložba koju je Biblioteka Morgan u Njujorku svojevremeno posvetila Hemingveju u kontekstu velikih svetskih ratova doprinela je da dobar deo njegovog života i opusa do tančina sagledamo,
