Berulia
Nedeljnik 21.05.2017 | Piše: Maja Piščević
Trgnem se na glas starijeg gospodina, pomalo pogrbljenog, u tamnom odelu koje deluje kao da ga nikad ne skida. "Želite li da ostavite jaknu?", obraća mi se na tvrdom došljačkom engleskom. "Odakle vam ove brošure?", pitam ga još uvek s nogama u plićaku. "Moje su", kaže kao neko dete, i dodaje: "Ja sam iz Splita"
Ne pitam u koji restoran idemo jer imamo dogovor da se nađemo kod mene da nazdravimo za moj odlazak iz Njujorka i odatle zajedno produžimo na večeru. Posle gomile mutnih dana bez pravog sumraka vetar je konačno rasterao oblake i nebo se zacrvenelo nad Hadsonom. Sa flašom ledenog "Veuve Clicquotea" i tri visoke čaše krećemo na krov. Ima stvari na kojima ne treba štedeti, ponekad je to dobar šampanjac. Dok se lift nečujno penje na 55. sprat,
