Rat i mir kapetana Amira Reka (2): Znao sam samo za ljude i neljude
Vesti online 02.06.2017 | B. Simonović - Vesti
Todor Pejović, eno ga još živ, sa suprugom Stanom, živi sada u Gudelju, kazuje dalje Amir Reko - i nikad nije zaboravio kako je postupio njegov otac. I danas smo mi komšije i prijatelji. I ne samo s njima, nego i sa svima ostalima, uprkos svemu što se u Gudelju desilo u ovom poslednjem nesrećnom ratu, jer mi koji smo preživjeli dobro znamo da za to niko od naših komšija Srba iz Gudelja nije kriv.
Ja sam osnovnu školu završio u Ustikolini i svaki dan odozgo iz sela pješačio šest kilometara u jednom i šest u drugom pravcu. Naravno, uvijek zajedno sa komšijama Srbima i ne pamtim da smo se ikad, ni kao đeca, kao đaci, nešto posvadili. Svi smo bili sirotinja i svi maštali o nekom boljem i bogatijem životu. Sjećam se, moja pokojna majka bi jeseni natovarila na konja dva sepeta jabuka i potjerala do sedam kilometara udaljene Foče, prodala i
