Zaboravljeni običaji: Škrtice u paklu
Vesti online 03.08.2017 | M. Đorđević - Vesti
Opšte pravilo za uvođenje deteta u hrišćansku veru jeste da se rođeno u vreme posta krštava u post, a koje se rodi u mrsne dane, da se krsti u mrsak. Verovalo se, ako se deca rode u mrsak, a krste u post, i obrnuto, neće biti dugovečna. Odmah se krštavalo i dete koje se rodi pred slavu jer ne valja da nekršteno bude za slavu, a na Kosovu je važilo i da pop ne seče slavski kolač ako je dete u toj porodici nije kršteno na vreme.
Dete se i dan-danas krštava najviše o crkvenim praznicima, posle službe Božje, a iako je kod pravoslavaca dozvoljeno i kućno krštenje za decu za koju se predviđa da će brzo umreti, ponegde su se i tako bolesna ipak nosila u crkvu. Čin krštenja uvek prati gozba, a pri kraju ručka običaj je da kuma, majka deteta, daje kumu darove, a on njoj uzdarje. Kumovski darovi i uzdarja su svetinja, pa je veliki greh kad kum kumi ne da uzdarje, ili ona njemu
