Prvo smo ratovali, pa se onda zamrzeli

Čudno je to sa prošlošću. Ima direktne veze sa starenjem. Čovjek neumitno negdje u četrdesetim počinje da se osvrće iz sebe, da gleda šta je uradio dok je na životnom piku. I zapravo iz te egoistične potrebe «šta sam ostavio iza sebe», sve se nadajući kakvim epopeičnim spomenicima duha ili tijela, vidi da to i nije bog zna kakav spektakl. Ali, onda vidi sebe, kroz sve svoje faze, vidi drage i manje drage ljude, vidi situacione okolnosti,