Ponor Gospodina Kogita

Kod kuće je uvek sigurnije no odmah ispred praga kad ujutro Gospodin Kogito izlazi u šetnju nailazi na – ponor nije to ponor Paskalov nije to ponor Dostojevskog to je ponor po meri Gospodina Kogita njegova posebna odlika nije ni bezdan ni buđenje strave vuče se za njim kao senka zastaje pred pekarom u parku preko ramena Gospodina Kogita čita s njim novine mučan kao ekcem veran kao pas previše plitak da bi progutao glavu ruke i noge jednom će