Marizibil

Ona po kelnskim ulicama Čim padne noćni mrak tumara Svima na meti ljupkost sama Pa klonula od trotoara Loče po slepim pivnicama. Osudila se na put zao Radi makroa rumenoga Što uvek mirisaše kao Beli luk On iz šangajskoga Bordela nju je izvukao. Znam mnoge ljude sto svom žiću Jednaki nisu ni dorasli Klecaju slični mrtvom lišću Oči im oganj loše zgasli Srca im se ko vrata miču. *Prevod Nikola Bertolino