Дјеца
Велике приче 22.03.2025 | Пише Стево Грабовац
Педесет девет њих се поздравило са својим родитељима, а можда чак и није, био је то уобичајен излазак увече, колико таквих излазака памтимо; уредиш се, обучеш лијепо одијело, нашминкаш се и запуцаш из куће с првим знацима ноћи
Када сам један дио свог романа назвао – „Дјеца” – на памети ми је била композиција Роберта Мајлса. Готово савршено се сјећам када сам је први пут чуо; било је то на локалној радио-станици, мелодија је била опчињавајућа и лако је улазила у уши. Било је прољеће деведесет пете, још увијек смо живјели онако како живе дјеца у рату; разуздано и без промишљања, хранећи се храном из пакета хуманитарне помоћи, у половној и изношеној одјећи и подераним патикама. Мајлс је
