Na večni počinak ispraćen uz lament nad Beogradom, a da nije znao ni gde mu je kuća: Poslednje reči Miloša Crnjanskog bole više od njegove poezije! Doktore, od mog života ne ostade ništa...
Press 06.12.2017
Kada je 13. marta 1975. na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu umro Ivo Andrić, Miloša Crnjanskog je ta vest veoma potresla – bio je vrlo uznemiren. Pokušavao je da mir nađe u pisanju.
Ne oseća se dobro. Malaksalost, razdražljivost, pa i znaci depresije. Iz kuće, iz svoga doma u Maršala Tolbuhina 81, kod kafane “Vltava”, takoreći, ne izlazi. Bio je jednom u čuvenoj kafani na obali Save, prema Obrenovcu, “Kod Mije Alasa” – u knjigu gostiju upisao je: “Miji Alasu nema ničeg lepšeg od ribe u vodi. Crnjanski.” Fizičko nekretanje još više slabi njegovu kondiciju – uspeva da ustane iz fotelje, ili da se digne iz postelje bez pomoći
