Умро чувени израелски писац, преживели у холокаусту, Ахарон Апелфелд

Чувени израелски романописац и добитник Награде Израел за књижевност Ахарон Апелфелд умро је данас у 86. години.

Рођен је у Буковини, тада у Румунији а данас Украјини, у асимилованој јеврејској породици која је себе сматрала европском, а не нарочито јеврејском, наводе израелски медији и додају да су му, с друге стране бака и деда, били религиозни Јевреји.

Уочи холокауста, када су Немци ушли у регион, депортован је заједно са својим оцем у нацистички концентрациони логор након што му је мајка убијена. Апелфелд је као 12-годишњи дечак побегао из радног логора и провео наредних неколко недеља тумарајући по шумама и тражећи заклон, док на крају није почео да ради као кувар за припаднике Црвене армије у Бугарској, наводи израелски сајт и24њуз.

После рата и након тешког путовања кроз Европу и кратког боравка у Италији, сам се 1946. уселио у Палестину која је тада била под мандатом Велике Британије. Тек годинама касније поново се састао са својим оцем пошто је пронашао његово име на листи Јеврејске агенције.

Студирао је хебрејску књижевност и литературу на јидишу на Хебрејском универзитету у Јерусалиму и након завршетка студија почео да објављује поезију и кратке приче 1950-их година. Многи су га сматрали најистакнутијим живим писцем на хебрејском, иако је тај језик научио тек као тинејџер.

Његова прва књига "Дим" објављена је 1962. године, а после је објавио још безмало 50 књига које су превођене на двадесетак језика. Холокауст је био централни мотив његових дела, мада је у интервјуу за лист Харец 2015. године изјавио: "Ја нисам писац холокауста", не желећи да буде дефинисан само по томе.

Апелфелдови најчувенији романи су "Цили" (1983), прича у младој девојци луталици, "Банденхајм 1939" (1979), прича о асимилованим Јеврејима који напуштају Пољску на почетку холокауста, и "Лаиш" (1994), о сирочету које долази у "Обећану земљу".

Добитник је многих књижевних награда, укључујући награду Бренер 1975. и Биалик 1979. Награду Израел за књижевност добио је 1983. Такође је почасни доктор Хебрејског универзитета у Јерусалиму, Универзитета Тел Авив и америчког Брендајса, а био је и почасни члан Америчке академије уметности и наука.

Велики амерички писац Филип Рот, такође јеврејског порекла, описао је Апелфелда као "расељеног писца расељене фикције који је од расељења и дезоријентације учинио јединствену тему по свом нахођењу".

Председник Израела Рувен Ривлин је поводом смрти Апелфелда написао на Твитеру да су он његова супруга Нехама "врло жалосни због одласка нашег вољеног писца". Министратво културе је издало саопштење у коме је навело да се клања поводом "одласка писца дива Апелфелда".

Министарка културе Мири Регев рекла је да је Апелфелд оставио Израелце са свим писаним успоменама које се односе на јеврејски свет, оставио их са причама о животу које ће остати увек са њима као део националног личног сећања.

Најновија Апелфелдова књига "Недоумица" објављена је у септембру прошле године. Многа Апелфелдова дела заснована су на његовом животу јер је сећања трансформисао у фикцију, како је изјавио за британски Индипендент 2012. године.

"Ја не пишем сећања, ја користим делиће соптвеног искуства", рекао је он. Апелфелд је живећи Јерусалиму писао у кафеима и ту је навику задржао до краја живота. "Само у кафеу у Јерусалиму ја осећам слободу имагинације. То је моја почетна тачка, то је место одакле полазим и где се враћам", написао је он.

Белешке тог плодног писца, укључујучи и оне на салветама и папирићима, књиге и рукописи чувају се на Универзитету Бен Гурион у Негеву, где је предавао током већег дела каријере.

(Бета, 04.01.2018)