Arhiva » Vesti » Sputnik 13.01.2018

Otkrivamo: Ovako izgleda „duboki rat“ na Kosovu koji niko ne vidi

Albanska mreža za trgovinu drogom razvila se još osamdesetih godina prošlog veka, a na zamahu je dobila početkom devedesetih, kad je novac od te nelegalne trgovine počeo da se prikupljanje za finansiranje takozvane „Oslobodilačke vojske Kosova“. Danas su klanovi u žestokom sukobu i zbog politički komplikovane situacije.

Sputnik subota, 13. januar 2018.  |  Brankica Ristić

Pokušaj ubistva bratanice Ramuša Haradinaja, početkom godine u Švedskoj, u medijima je prošao gotovo nezapaženo. Mediji na albanskom trudili su se da taj slučaj pripišu politici, odnosno činjenici da je njen otac Nasim Haradinaj pokretač peticije ispred veterana OVK za ukidanje Suda za zločine OVK u Prištini.

Nezvanični izvori, međutim, tvrde da je ceo događaj povezan sa svađom koja je prethodila između kriminalnih klanova koji već decenijama vladaju Kosovom, a po pisanju evropske štampe, izgleda i dobrim delom i Evropom.

Albanska mreža za trgovinu drogom razvila se još osamdesetih godina prošlog veka, a zamah je dobila početkom devedesetih kad je novac od te „privrede“ počeo da se prikuplja za finansiranje takozvane „Oslobodilačke vojske Kosova“.

Specifičnost zajedničkog modela unutrašnjeg organizovanja albanskih terorističkih i kriminalnih struktura je poštovanje principa teritorijalne podele, uz uvažavanje interesnih sfera i zona uticaja određenih porodica (fis). Ta precizna teritorijalna i klanovska podela upravo je i doprinela da se i danas taj „plan rada“ poštuje.

Nijedno iskakanje ne može da prođe bez posledica, pa se i ovaj pokušaj ubistva člana porodice Haradinaj dovodi u vezu sa kršenjem postojećeg kodeksa ponašanja, ali i krvnom osvetom zakletog neprijatelja iz klana Musaj. Taj klan je sa Haradinajevima ušao u sukob prvo zbog politike, a kasnije i zbog pokušaja Musaja da od Haradinajevih preuzmu „biznis“ nad trgovinom oružjem, što je rezultiralo ubistvom Sinana Musaja, sina glave te porodice.

Ovi klanovi zasnivaju se prevashodno na krvnoj povezanosti, što je faktor koji ograničava broj članova, a veze među njima su veoma čvrste, dok su pristup i infiltriranje drugih osoba gotovo nemogući. Pripadnici drugih nacionalnih zajednica prihvataju se jedino kao izvršioci određenih jednokratnih ili sporednih zadataka.

Osim toga, albanske mafijaške porodice su organizovane u nekoliko nivoa, što omogućava da se sačuva sposobnost delovanja organizacije i u slučaju otkrivanja nekog njenog člana ili grupe. Većina pripadnika kriminalnih grupacija na Kosmeta bila je aktivna u redovima OVK i drugih albanskih terorističkih organizacija, a karakteriše ih izrazita fleksibilnost pri sklapanju sporazuma sa drugim sličnim organizacijama iz zemlje i inostranstva. Takođe, tu su i čvrste veze sa lokalnim političkim predstavnicima i pripadnicima pojedinih državnih organa (carinska služba, KZK i KPS), kao i spremnost i sposobnost za izvođenje kompleksnih operacija koje prevazilaze nacionalne okvire, s obzirom da imaju snažnu pomoć albanske emigracije, okupljene oko različitih organizacija i udruženja u Evropi i SAD.

Ovi kriminalni klanovi organizovani su tako što su teritoriju Kosova podeli na tri glavne interesne zone: Drenica, Dukađin i Lab. Područje Drenice, duž strateških puteva koji povezuju teritoriju Crne Gore sa Makedonijom, kroz Prizren, Klinu, Istok, prema Kosovskoj Mitrovici, u oblasti Šalja, predstavlja zonu koju kontroliše Drenička grupa, lojalna Hašimu Tačiju. Ova grupa se bavi ilegalnom trgovinom oružjem, kradenim vozilima, ljudima, akciznom robom, a pre svega cigaretama i gorivom.

Posredstvom porodičnih veza koje ima na ovom području, Tači ima direktnu kontrolu nad lokalnim institucijama čime se obezbeđuje nesmetano obavljanje porodične „delatnosti“.

Porodica Tači povezana je sa albanskom, makedonskom, bugarskom i češkom mafijom.

Na teritoriji opština Peć, Dečani i Đakovica, koje se nalaze u oblasti Dukađin, deluje Metohijska grupa, koju predvodi Ramuš Haradinaj. Porodica Haradinaj usmerena je na ilegalnu trgovinu oružjem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima, kao i reketiranje albanskog stanovništva. Krijumčarena roba se distribuira u Makedoniju, na jug Srbije, u Rašku oblast, te u Crnu Goru, korišćenjem putnog pravca Peć-Kula-Rožaje. S ozbirom na bliske veze Ramuša Haradinaja sa borcima bivše OVK, koji su, nakon njene demilitarizacije, prešli u redove KZK i KPS, u mogućnosti je da indirektno ostvaruje kontrolu nad granicom prema navedenim područjima, kao i kriminalnim i terorističkim aktivnostima na ovom terenu.

Područje Lab obuhvata opštine Gnjilane, Vitinu i Kačanik, i tu deluje grupa lojalna Rustemu Mustafi, zvanom „Remi“, jednom od najuticajnijih komandanata OVK i KZK. Ovaj klan je usmeren na aktivnosti u vezi sa krijumčarenjem droge i u bliskoj je vezi sa porodicom Haradinaj.

Na prostoru Kosmeta deluju i druge porodice, čije su aktivnosti usmerene na ilegalnu trgovinu i krijumčarenje, a navedenu delatnost sprovode u saradnji i pod okriljem nekog od navedenih rukovodilaca — Tačija, Haradinaja ili Mustafe.

Porodica Luka povezana je sa albanskom mafijom i bavi se švercom oružja, droge, cigarete i benzina. Deluje pod okriljem Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, kao i albanske mafije.

Porodica Selimi, zajedno sa porodicom Luka, kontroliše šverc oružja, droge i vozila u oblasti Dukađin. Takođe, bave se i nelegalnim oporezivanjem Albanaca, kao i zastrašivanjem političkih protivnika iz DSK. Povezani su sa Hašimom Tačijem, dok je porodica Keljmendi u bliskoj vezi sa Ramušom Haradinajem i kontroliše šverc droge i nafte, trgovinu ljudima, kao i pranje novca na području Peći.

Porodica Eljšani bavi se švercom oružja i benzina. Kontroliše oblast Vitomirice i povezana je sa Ekremom Lukom i Džavitom Haljitijem.

Porodica Kitaj kontroliše oblast između Kline i Istoka, a umešana je u šverc kradenih vozila i prodaju eksploziva militantnim grupama u regionu.

Klan Suma deluje na području Kačanika, a pored reketiranja i ucena, bavi se švercom oružja i droge iz Makedonije na Kosovo i obrnuto. Članovi klana Suma u vezi su sa grupom koju predvodi „Remi“, iz Podujeva.

Članovi porodice Aguši deluju na području Kline. Bave se iznuđivanjem novca od Albanaca koji su prisiljeni da otkupljuju prethodno oteta srpska imanja i imovinu na navedenoj opštini, kao i ucenjivanjem potencijalnih kupaca.

Klan Geci je aktivan na području opština Peć, Kosovska Mitrovica, Srbica i Priština. Bavi se krijumčarenjem benzina i sarađuje sa Džavitom Haljitijem i porodicom Selimi.

Klan Babaljija deluje na području Đakovice i sarađuje sa Ramušom Haradinajem, a glavne grane delatnosti su im krijumčarenje benzina iz Albanije i ilegalna trgovina narkoticima.

U poslednje vreme, pre svega zbog manje mogućnosti da drogu bez problema prebacuju do evropskih gradova, došlo je i do napetosti među kosovskim kriminalcima, posebno zbog činjenice da su uočeni „upadi“ na tuđe teritorije. Ako tome dodamo i da je politička situacija na Kosovu dosta polarizovana, onda ni ne čudi što se i kriminogena situacija sada ponovo usložnjava.

Podsećanja radi, tokom 2000. godine, zapadni mediji su Kosovo opisivali kao „gangsterski raj“, odnosno kao teritoriju koju evropski lideri sve češće vide kao bazu organizovanog kriminala, naročito trgovine drogom. Klanovi sa Kosova su čvrsto povezani sa sličnim kriminalnim grupama iz drugih evropskih država, pre svega iz Turske, Albanije i Bugarske, s obzirom da teritorije tih zemalja predstavljaju glavne pravce preko kojih se odvija krijumčarenje.

U Nemačkoj, na primer, Albanci su potpuno potisnuli narko-dilere turskog i kurdskog porekla, dok u Slovačkoj i Mađarskoj kontrolišu 90 odsto trgovine drogom. Kosovski Albanci su, što se tiče prometa drogom, veoma zastupljeni i u Švajcarskoj, čak 70 odsto, u Danskoj 50 odsto i u Francuskoj 40 odsto. U poslednje vreme broj isporuka droge je u porastu ka području Grčke, koje su, prema podacima grčke policije, šest puta veće nego ranije.

Nemački agenti za borbu protiv droge naglašavaju da su Albanci osnovali jednu od najvećih organizacija za krijumčarenje droge u Evropi, a da se profit dobijen ilegalnom trgovinom „pere“ kroz 200 privatnih banaka i menjačnica. Albanska emigracija u Švajcarskoj, posebno vodeći pripadnici bivše OVK, finansira i sve potencijalne aktivnosti na jugu Srbije i u Makedoniji.

Delovanje albanske emigracije ogleda se u prikupljanju značajnih finansijskih sredstava, neophodnih za snabdevanje terorističkih grupa naoružanjem i opremom. Novac se prikuplja organizovano, davanjem priloga direktno za ove namene, ili uplatama za, navodno, humanitarne potrebe albanskog stanovništva. Uplaćena sredstava se, preko pojedinih banaka ili ilegalnim kanalima, prebacuju u Albaniju i na Kosmet, a u nekim slučajevima novac prenose „kuriri“. Najpoznatija institucija za organizovano prikupljanje novca je fond „Domovina zove“, osnovana decembra 1993. godine.

Fond je registrovan u Nemačkoj, u okviru Albanske demokratske zajednice, a među osnivačima fonda bili su mahom kasnije vođe OVK. Fond ima ekspoziture u 12 zemalja Evrope i SAD, a prikupljeni novac ranije je korišćen za obuku, opremu, naoružanje i strane plaćenike angažovane u OVK, a delom za propagandu i potkupljivanje lobista i uticajnih grupa u vladajućim krugovima Zapada. U nastojanju da prikupi što više finansijskih sredstava od albanske dijaspore, u većem broju zapadnoevropskih gradova osnovana je i filijala Albanskog nacionalnog fonda, što ukazuje i na ambiciju da se formira albanska banka internacionalnog statusa, koja bi omogućila da se kapital albanske mafije uvede u legalne tokove.


Objavljeno na sajtu rs.sputniknews.com »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

©2018 Netmark d.o.o.