Песнички дух нередовног, случајног и несавршеног

У роману-есеју “Вражји накот” Бора Ћосић иде за дјелом Радомира Константиновића на начин како је то означено и у самом поднаслову ове књиге. Ради се дакле, о исходиштима из књижевно-филозофског дјела Радомира Константиновића којима Ћосић, у свом препознатљивом, ерудитном стилу, настоји предочити неке од кључних тачака Константиновићевог живота и рада, али и пропитати низ како временских тако и друштвено-политичких импликација простора у