У Београду у последњих девет година највећа вредност грађевинских радова била 2008.

У Београду је у последњих девет година, од почетка светске економске кризе, изграђено стамбених и пословних објеката у укупној вредности од 5,85 милијарди евра, а највећа вредност радова била је 2008. године, показују подаци Статистичког годишњака града Београда.

Према тим подацима, укупна вредност изведених радова у 2008. била је 931 милиона евра, а изграђено је 910 стамбених зграда са укупно 433.248 квадрата и 161 пословни објекат са укупно 337.649 квадрата.

Највећи број стамбених објеката изграђен је 2012. када је завршено 7.230 зграда са укупно 721.036 квадратних метара.

Подаци у Годишњаку показују да је највише пословних објеката сазидано 2015. и то њих 582, али је њихова укупна површина била 14.019 квадрата, што је убедљиво најмање изграђених пословних квадрата у раздобљу од 2008. до 2016. године.

Вредност радова на изградњи пословних и стамбених објеката у Београду се смањивала од 2008. па је тако 2014. достигла 447 милиона евра, што је готово двоструко мање него на почетку кризе.

Потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић изјавио је да је светска економска криза у грађевинарству утицала на градњу и у Србији, али не у интензитету који је погодио друге земље, јер је, како је истакао, "Србија већ имала економске проблеме".

"Изградња станова је пре свега тржишна категорија, на коју утичу понуда и потражња, али било је и државних пројеката у овом периоду који су повећали стамбени фонд у Београду", казао је Родић агенцији Бета.

Он је подсетио да су се станови у главном граду интензивно градили за Универзијаду 2009. године на Новом Београду, као и у насељу "Др Иван Рибар", а потом је и простор некадашње касарине "Степа Степановић" претворен у стамбену четврт.

"Сада се поново најављују сличан пројекат изградње станова који ће помоћи држава, али за запослене у безбедносним службама", навео је Родић.

Према његовим речима, на почетку економске кризе у Београду су се више градили станови, да би пре неколико година почела учесталија градња пословних објеката.

О томе шта се и како градило у протеклих десетак година у Београду последњу реч имали су представници локалне управе.

Бивша заменица градоначеника Београда Татјана Пашић казала је да је током мандата Драгана Ђиласа, Београд улагао више од 40 одсто буџета у изградњу инфраструктуре неопходне за квалитетнији живот грађана.

"Градили смо мостове, булеваре, школе и вртиће, а не тржне центре и јарболе од два милиона евра. Изграђени су Мост на Ади и мост Обреновац – Сурчин и ; највећи део Пупиновог моста", казала је она агенцији Бета.

Како је додала, после више од 40 година реконструисани су мост Газела и Панчевачки мост.

"Изграђена је петља 'Панчевачки мост' са проширењем Булевара деспота Стефана за још две ; саобраћајне траке, темељно су реконструисани Булевар краља Александра, Миријевски булевар, Пожешка улица и Дунавски кеј, а укупно је асфалтрано 2.000 улица дужине преко 1.000 километара", рекла је Пашић.

Она је оценила да је изградња моста на Ади била најважнији инфраструктурни пројекат.

"Београд је после 30 година добио мост који је значајно растерето саобраћај и омогућио квалитетнији живот у престоници", навела је Пашић.

Подсетила је и да су пројектоване и планиране реконструкције Булевара ослобођења, улице Војводе Степе, као и трга Славија "за коју је пројекат значајно редукован и обесмишљен и сведен на асфалтрање и музичку фонтану уместо да растерете саобраћај".

"Претходна Скупштина града је усвојила пројекат изградње београдског метроа, чија би прва фаза била од Земуна до Устаничке, и до данас би било завршено висе од пола прве линије која би била отворена 2020. године да Драган Ђилас није био смењен са места грдоначелника", рекла је Пашићева.

Према њеним речима, отворена су и четири нова Дома здравља у Миријеву, Камендину, Калуђерици и Сурчину.

"Брига о деци била је наш приоритет па је изграђено 45 нових вртића и укинуте су листе чекања на којима је било преко 10.000 деце, као и девет нових основних школа за 5.760 ученика", казала је Пашић и додала да је 2013. године у току била изградња још три нова вртића, а у припреми изградња вртића и школе у насељу Степа Степановић.

Реконструисано је, навела је Пашић, и пет спортско-рекреационих центара, изграђено је 14 фискултурних сала, обновљање 13 паркова.

Актуелни заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић истакао је да су заврштак фабрике воде Макиш 2, кишног колектора Земун Поље – Дунав и приступне саобраћајница за мост на Ади, којом се он спаја са улицом Тошин бунар, неки од кључних пројекета који су у главном граду реализовани током последње четири године.

"Започета је изградња 'Београда на води' и урађена је Савска променада, завршен је Пупинов мост, а железничка станица Прокоп је оживела и добила приступне саобраћајнице", казао је он агенцији Бета.

Како је додао, током четири године реконструисано је више од 750 улица у граду, односно близу 500 километара, урађено је 113 километара канализационе мреже, 283 водоводне мреже и 260 климетара топловодне мреже, а изграђено је и 900 нових паркинг места.

Младеновић је подсетио да су реконструисани Трг Славија са новом фонтаном, улице Војводе Степе, Рузвелтова и Мије Ковачевића, као и Косанчићев венац, Цветни трг, Плато Милана Младеновића, док су Обилићев венац и околне улице претворене у пешачку зону.

"Адаптирано је 40 домова здравља, а изграђена су и четири нова. Изграђено је осам предшколских установа, а реконструисано је и дограђено осам основних школа", казао је он.

Додао је да су реконструисане и мала дворана Арена, а изграђена је и нова атлетска хала на Бањици.

"У Београду је од 2014. до 2017. издато 2.443 локацијске дозволе и 644 грађевинске дозволе за изградњу 2,5 милиона метара квадратних", нагласио је Младеновић.

Као најзначајније инфраструктурне планове најавио је почетек изградње метроа, завршетак обилазнице око Београда и изградњу четири фабрике за пречишћавање воде, као и изградњу гондоле која ће спојити Калемегдан са Ушћем.

"Ту је и нови мост на Сави који ће бити на месту трамвајског моста, тунел који би повезао савску терасу са дунавском испод центра града, као и тунел који би спајао мост на Ади са Аутокомандом кроз Топчидерско брдо. У плану је и још један мост на Дунаву код Аде Хује", рекао је Младеновић.

(Бета, 26.02.2018)