Slučaj Džonija Rackovića: "Muška bahatost je privilegija kojoj ističe vreme trajanja"
Nedeljnik 17.03.2018 | Pišu: Jovana Radovanović. Zori
Opravdavanje tipa "on je takav", "pa nije uradio ništa strašno", "nećemo valjda sada svakog muškarca da napadamo", vodi normalizaciji onoga što nikako ne bi smelo da bude normalno i prihvatljivo. "Na svakom koraku i 'golim okom' možete da vidite da celo društvo klizi ka tom modelu normalizacije nenormalnih stvari, kaže Marina Hughson Blagojević sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja
Da li bi ti koji danas pravdaju nasilnike, kao u slučaju Nenada Džonija Rackovića koji je seksualno uznemiravao jednu devojku, imali hrabrosti da pogledaju žrtvu u oči i kažu joj da je "takav". Možda već i jesu. Jer o žrtvi ne znamo gotovo ništa. Znamo da ima dvadesetak godina, i da za nju Racković nije "konceptualni umetnik" već "matorac" koji ju je povredio i ponizio. Relativizacija ne samo ovog slučaja nego i slučaja Predraga Sarape i ispada
