Закон о ДНК регистру - разочаран и бели медвед

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић поделио је на Твитеру фотографију белог медведа „забринутог због неуставности&qуот; усвојеног Закона о националном ДНК регистру.

„Симпатични меда је само илустрација. Он није разочаран јер не зна шта је ДНК. Разлог за разочараност имају грађани Србије&qуот;, каже Повереник за ББЦ.

Повереник каже да је један од главних проблема новог Закона неуставност.

„Тражићу оцену уставности закона&qуот;, најављује Шабић.

Закон о националном ДНК регистру усвојен је упркос противљењу струке, опозиције, па чак, што се ретко дешава, и посланика владајуће већине.

У наредне две године, Србија би требало да добије национални ДНК регистар за потребе вођења кривичног поступка и расветљавања кривичног дела, као и утврђивање идентитета несталих и непознатих лица.

Новим законом утврђена је међународна размена података у расветљавању кривичних дела.

Док Министартсво унутрашњих послова тврди да ће регистар помоћи у сузбијању свих облика криминала, стручна јавност и опозиција су упозоравали да Закон крши људска права. Према одредбама, на исти начин се третира ДНК материјал жртава и осумњичених, одраслих и деце.

• Како заштити податке на Фејсбуку
• Кембриџ аналитика: Шта све знамо до сада

Није лако издвојити главни проблем

„Закон има много проблема&qуот;, каже Повереник.

Један од проблема је и чување података.

Није испоштована препорука Савета Европе о генетичкој приватности, која налаже да ДНК подаци не би смели да се чувају по затварању случаја због кога су узети.

Закон је супротан и одлукама Европског суда које другачије дефинишу чување ДНК падатака осумњичењих и жртава.

„Ово је крајње инвазиван удар на приватност. Све лабараторије су обавезне да предају ДНК податке Министарству унутрашњих послова, како малолетних, тако и пунолетних грађана&qуот;, каже Шабић.

Једно од главних питања је и да ли регистар мора бити у рукама полиције, нагласио је Повереник.

Неуставност

Потребно је доношење и подзаконских аката да би Закон могао да се спроводи.

Подзаконске акте који ће ближе уредити начине вођења ДНК регистра, како налаже нови Закон, требало би да донесе министар полиције.

Повереник је још почетком прошле године дао мишљење о Нацрту сада донетог Закона, у коме је упозорио да Устав не дозвољава да подзаконски акти регулишу област прикупљања података о личности, нарочито када се ради о осетљивим подацима попут генетичких података.

Током скупштинске расправе, министар полиције Небојша Стефановић није имао разумевања за критике новог Закона.

На примедбе да је недопустиво да грађани морају да се обраћају судовима уколико желе брисање генетичких података, Стефановић је у Скупштини рекао да је оно могуће једино након одобрења суда.

Још увек се не зна се када ће подзаконски акти бити донети.

(ББЦ Невс, 03.23.2018)