Ирса Дејли-Ворд: Манекенка која је бол претворила у поезију

Инстаграм песникиња Ирса Дејли-Ворд имала је тежак живот - несређено детињство, губитак мајке и борбу са депресијом. Али те ствари су је, каже она, претвориле у особу која је данас и подариле додатну димензију њеној недавно објављеној првој збирци песама „Кост&qуот;.

Мајку Ирсе Дејли-Ворд је на исповест навела једна епизода серије „Коронејшн Стрит&qуот;. У овој сапунској опери се испоставило да је један лик, који је дуго година требало да буде нечији отац, заправо очух. Дејли-Ворд се и сама нашла у сличној ситуацији кад јој је мајка изненада саопштила да човек за кога је Ирса веровала да јој је отац, у ствари то није.

Била је шокирана, али је било и других епизода из њеног детинњства које су подсећале на сапунице.

Дејли-Ворд описује однос са мајком као „занимљив&qуот;. Њен биолошки отац никад није био део њеног живота, али и мајка је била одсутна током веома битне четири године.

„Док сам била дете, мајка је морала да доноси много одлука које у то време нисам разумела&qуот;, каже она.

Након раскида с њеним „оцем&qуот;, мајка Дејли-Ворд морала је да ради ноћу и одлучила је да пошаље децу из Лондона за Ланкашир, да живе са баком и дедом.

И тако се са седам година Ирса са млађим братом обрела у веома другачијем свету. Бака и деда су били - и још увек су - строги адвентисти седмог дана (суботари).

„Они следе многа правила - то је хришћанска секта која се држи Старог завета&qуот;, каже она, а посебно Десет заповести. Дејли-Ворд је научила Библију напамет и слободно време је проводила делећи летке о Другом Христовом доласку.

Сматрала је да је то неправда. Приметила је и да су је, упркос томе што је напорно радила, припадници цркве и даље строго осуђивали - као што се тога присећа у песми Сабат.

Сабат

„Твоја сукња има превисок изрез за цркву. Старији људи зуре. Повукла си на мајку. Увек желиш добро и никад не чиниш довољно. 'А где је она ових дана?', питају са зналачким изразима лица.&qуот;

Патња и изазови су се настављали, само да би се деца, кад је Ирса имала 11 година, изненада преселила назад у Лондон и поново почела да живе с мајком. Мајка је и даље радила ноћу као медицинска сестра, а Ирса би често остајала сама да чува брата. Била је то сушта супротност строгом религиозном васпитању на које су до тада навикли.

„Она је за нас и даље била стално одсутна и увек на послу, увек је јурила за нечим новим&qуот;, каже Дејли-Ворд.

„Радила је да би нама било боље, али одсуство које осећате у тим годинама... Као дете га доживљавате као одбацивање, било оправдано или не.&qуот;

Можда баш због тога, упркос многим годинама проведеним у Лондону и иностранству, Дејли-Ворд и даље говори ланкаширским акцентом.

Док је још била млада, Дејли-Ворд је отишла од куће да би живела са старијим мушкарцем. Потом јој је 2007. године умрла мајка. Дејли-Ворд је у том тренутку једва састављала крај с крајем радећи као фото-модел, и пала је у депресију.

„Тонула сам све дубље и било ми је заиста тешко дса састављам крај с крајем, да платим станарину и останем позитивна без икакве подршке&qуот;, каже она.

Да ствар буде гора, није било много посла за црне манекенке. Чак и данас Дејли-Ворд примећује да велики часописи имају десет белих модела на једног црног.

„Увек је то иста црна девојка или неке друге које личе на њу, а међу нама има толико разлика, зар не?&qуот;

И тако је спаковала ствари и потрошила оно мало новца што је имала на авионску карту за Јужну Африку.

„Јужној Африци ме је привукло то што модели изгледају као ја, а има и много више разноликости&qуот;, каже она. Намеравала је да остане два месеца, али је на крају тамо провела три године.

Љубав према поезији поново је открила у једном бару у Кејп Тауну.

Дејли-Ворд је страствено читала од најранијег детињства и „занимало ју је приповедање и трагање за сазнањем зашто људи раде то што раде&qуот;. Са 17 година је слала песме часописима, али су све одбијене.

Кад је стигла у Јужну Африку, одавно је већ дигла руке.

„Заборавила сам да сам списатељица и питала се зашто се не осећам добро&qуот;, каже она.

Једне вечери отишла је на вече јавног читања поезије, где је свако ко је припремио нешто на задату тему могао да наступи. А тема за следећи састанак било је нешто са чим је Дејли-Ворд могла да се поистовети - раздор у породици.

„Е, то ће бити лако&qуот;, помислила је.

Наредне недеље била је спремна да наступи.

Истинита прича

„Није да Тата не воли тебе или твог брата, рекла је Мама, мажући наше суве ноге вазелином, нити је ваша Тетка Ејми кучка која ће ти преотети мушкарца, варати те и забити ти нож у леђа, јер не може да задржи свог мушкарца па онда мора да краде туђе.&qуот;

Песма „Истинита прича&qуот; дочарава тренутак када се брак њене мајке распао као последица очуховог неверства.

„Сви мисле да су у праву и сви желе да им буде опроштено&qуот;, каже Ирса. „Сви су на неки начин криви и ово је прича о младом детету које покушава све то да повеже.&qуот;

Још једна песма - по имену „Поезија&qуот; - бави се истом темом, сликајући тескобу која може да настане кад породица седне да једе и „месо и кромпир вам запињу у грлу&qуот;.

Дејли-Ворд је на крају о свом трошку издала збирку песама Кост, од којих су неке настале за потребе тих сесија у Јужној Африци. Ти радови претворили су је у праву звезду на Инстаграму.

Многе песме баве се болом њених раних година. Као песникиња, она прихвата све те изазове које јој је живот наметнуо.

Без њих „не бих поседовала ову мудрост&qуот;, каже она, „та искуства вам обогаћују живот.&qуот;

„Верујем да је свако искуство позитивно и не бих имала збирку песама да нисам прошла тешка времена. Песме о дрвећу и цвећу су лепе, али мени није циљ да пишем о њима.&qуот;

Тешка времена свакако фигурирају и у једној од Ирсиних најистакнутијих песама, „Ментално здравље&qуот;.

Кад објави неколико стихова, њени пратиоци на Инстаграму остављају коментаре као што су: „Ова ми је баш требала&qуот;, „Прочитала сам ову током последњег напада депресије и плакала и плакала...&qуот; и „Хвала ти за твоје речи - срцепарајуће и предивно.&qуот;

Ментално здравље

„Кад ти се крв у телу умори од протока, кад су ти кости тешке а шупље, ако си прешла тридесету, слави, ако још ниси, радуј се. Знај да долази време у животу кад ће се прашина слећи, а шаре претворити у слику.&qуот;

„Било је тако лако писати!&qуот;, каже она. „Зато што се радило о свему што сам заиста, заиста осећала у животу. Најискренија осећања ми је најлакше да запишем, зато што долазе право из срца.&qуот;

Писање је и процес зацељивања, тврди она.

„Писање разбија изолацију, а изолација је оно што те притиска и спутава.&qуот;

„Колико год ти је тешко, изненадићеш се колико правих савезника и подршке имаш.&qуот;

Чак и људи који се не сматрају писцима требало би да размисле о писању зарад сопственог добра, каже она.

„Кад устанеш ујутро и мозак сам крене да ти ради, то уме да буде заиста лепо и после се осећаш много лакше.&qуот;

Упркос њеном компликованом односу са Адвентистима седмог дана и религијом уопште, Дејли-Ворд сматра да нека врста духовне вежбе може да буде корисна, макар се радило само о медитацији.

„То је нарочито важно данас, кад нас стално бомбардују вестима, чињеницама и негативностима&qуот;, каже она.

„Не смете да дозволите да вам то храни мозак, морате да се храните позитивним стварима.&qуот;

Њен наредни пројекат су мемоари названи „Страшно&qуот;.

Као и „Кост&qуот; - који је прошле године реиздао „Партикјулар букс&qуот;, огранак издавачке куће „Пенгвин&qуот; - они ће у страшним искуствима њеног детињства, наговештава она, видети нешто позитивно.

УПОЗОРЕЊЕ: Све фотографије имају ознаку &qуот;СИНДИЦАТИОН РЕСТРИЦТЕД&qуот;, што значи да НЕ СМЕМО да их делимо са партнерима.

(ББЦ Невс, 03.30.2018)