'Хвала Богу па ми није нужда да живим као ти'
Ал Јазеера 12.04.2018
У Тузли је ових дана посебно забавно; састају се, праве параде и збијају редове и лијеви и десни – и сви нам поручују да су нова снага.
Имала сам двије мале кћерке кад сам радила један од својих најбоље плаћених високопозиционираних послова. Због тога сам устајала рано, спавала мало, будила дјецу да их водим у други дио града, код Сашиних на чување, да буду у сигурним рукама, јер је мама имала неизвјесно радно вријеме. Ишле бисмо тако по киши, рано, вукле торбе, виолину, гитару, бицикл, барбику... Моје дјевојчице климатале су главама, неразбуђене и збуњене. Све то би
