Како живе вршњаци владавине Мила Ђукановића

Они имају 27 година и знају само за Црну Гору у којој је на власти Мило Ђукановић и његова Демократска партија социјалиста.

Дајана Ранитовић из Плужина и Џенис Нурковић из Рожаја живе на два краја Црне Горе и то не само географски.

Плужине и Рожаје су и два политички удаљена пола најмање републике настале из некадашње Југославије.

Док у Рожајама традиционално на изборима слави Ђукановићева опција, у Плужинама власт чврсто држи опозиција.

Два супротна краја Црне Горе, ипак, имају и много тога заједничког.

За почетак, до њих се од Подгорице стиже вожњом од два до три сата, а на путевима нема гужве - у ове удаљене општине не путује много намерника.

Општина као (не)досањани сан

Џенис се у Рожајама родио и одрастао, спуштајући се низ падине скијалишта Хајле, које је боље изгледало када се он родио.

Студирао је на Факултету за спорт и телесни одгој у Сарајеву, баш као и две сестре.

Породица му је део општинске власти, а он жели да се позабави оживљавањем скијалишта.

„Људи се ослањају на административни сектор, траже посао у државним институцијама јер им је то најсигурније.

Млади људи треба да оснивају мала предузећа и своје бизнисе&qуот;, каже Џенис.

Ништа мање, општински посао није пожељан ни западније, у Плужинама.

Дајани Ранитовић диплома географа даје наду да ће се запослити у будућем регионалном туристичком центру.

„Један мој вршњак са завршеним факултетом, овде може, у интелектуалном смислу, само да стагнира.&qуот;

Веће шансе за посао имају - старији.

„Могу људи са 70 и нешто година да раде јер су привилеговани, а нема посла за неког од 25 или 27 година.

Зашто?! Јер му је боља плата него пензија?

Извини, молим те, али знају се границе за пензију.&qуот;

Поносно каже да планира да оснује сопствену организацију која ће се бавити развојем села региона Пиве.

„Ја имам визију, не знам да ли је то лако реализовати.

Мој план је да освестим људе да не можемо чекати да нас неко позове да радимо у општини, хидроелектрани или етно-селу&qуот;, каже Дајана.

План јој је, и то не крије, да у пракси провери и колико су разноразна министарства и државни органи искрени када кажу да су спремни да помогну младима да започну сопствени посао.

Политика - проблем или решење

На улазак у политику, Џенис и Дајана гледају потпуно различито.

Дајана, мајка дечака од две и по године, плаши се да ће политичке одлуке које Црна Гора данас доноси имати последице за њеног сина.

„Погрешни кораци, политички и економски, донели су велике проблеме, али ће се они тек видети.

Велика задужења ће тек да падну на терет, можда моме детету&qуот;, забринута је Ранитовић.

Са друге стране, Џенис политику види као могућу одскочну даску у каријери.

„Некад кажу - политика је прљава ствар.

Није политика прљава, него је људи чине таквом&qуот;, каже он.

Иако упорно наводи да младима треба дати шансу, у политици - прави изузетак.

„Желимо да нам председник буде неко ко има искуство, познаје државу. Неко ко не треба да се представља свету, кога већ сви познају.&qуот;

Четири државе без селидбе

За 27 година живота, променили су четири државе, живећи на истом месту.

Рођени у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, слабо је се сећају - распала се чим су се родили.

Савезна Република Југославија потрајала је нешто дуже, да би је пред крај њеног „живота&qуот; заменила Државна заједница Србије и Црне Горе.

Од 2006. године, живе у Црној Гори.

„То је за мене било веома, веома тужно.

Да ли због васпитања или због чега, али неко ко је пратио спорт, стварно сам уживала у успесима свих репрезентација&qуот;, каже Дајана која се и сама рекреативно бавила кошарком.

Рожаје је на референдуму о независности гласало другачије.

Џенис гласно истиче да је његов град убедљивије и од престонице Цетиња подржао самосталност Црне Горе.

„Са пуним правом кажем да је Рожаје одувек било пријатељ Црне Горе.

Сада је дошло време да се све то врати Рожајама, да се одужи дуг&qуот;, закључује Нурковић.

Отићи или остати

Када у једној општини од двадесетак хиљада становника нестане индустријски гигант који је запошљавао пет-шест хиљада људи, као што је то „Горњи Ибар&qуот; у Рожајама, многи су решење видели у одласку у дијаспору.

За црногорску верзију Новог Пазара, значај дијаспоре и капитала који одатле стиже постао је готово пресудан.

„Тренд исељавања није актуелан само сад, ових година.

Људи су се одавде исељавали и 60-их година за Турску, земље Западне Европе.

То је проблем целог Балкана, али је у Црној Гори то некако видљивије јер је мала&qуот;, каже Џенис.

Он подржава исељенике, ако уложени капитал на неки начин врате родном крају.

Дајана је и сама могла постати део дијаспоре - брат јој већ живи и ради у руском Казању.

Скептична је и да ли ће, у свакој изборној кампањи рекламирани, улазак у Европску унију помоћи да се квалитет живота у Плужинама поправи.

„Ако нисмо били у стању да од 1991. године да своју државу развијамо, шта ћемо Европској унији да донесемо кад смо сами себе уништили?&qуот;

Ипак, ни Џенис ни Дајана не намеравају да се селе.

Вршњаци владавине Мила Ђукановића остају у Рожајама и Плужинама, са сличним бригама као и хиљаде младих њихових година у Црној Гори.

(ББЦ Невс, 04.17.2018)