Ниш и Пожега: Грађани не одустају од протеста

Док Пожега већ дуже од два месеца на улицама тражи смену градске власти, Нишлије су на најмасовнијем протесту до сада поручиле да одлука о власништву аеродрома Константин велики мора бити њихова.

У оба града, протесте су организовали сами грађани.

Истог дана, у среду, када је на улице у Нишу изашао највећи број људи, грађани Пожеге, који су протестима успели да спрече куповину нелгалног објекта у изградњи за који је град издвојио 12 милиона динара, договорили су оснивачку седницу грађанског покрета.

„Мала победа&qуот;

Скоро месец дана од када су Нишлије први пут изашле на улице након што је градско веће овог града одлучило да власништво над аеродромом Константин велики пренесе на државу, Ниш је посетио председник Александар Вучић.

Председник је тада рекао оно што закону већ пише - одлуку о власништву нишког аеродрома донеће Скупштина града Ниша.

Поред хиљада симпатизера који су га дочекали испред фабрике „Леони&qуот; коју је посетио, дан доласка обележио је и до сада најмасовнији протест иницијативе „Не дамо нишки аеродром&qуот;.

Протести у Нишу: Куда летимо и колико то кошта

Како су Белоцрквани отерали опасни отпад

„Ово је наша мала победа. Показали смо да не морамо да имамо протесте свакога дана, довољно је да су грађани спремни да изађу на улицу када је најпотребније&qуот;, каже Милош Бошковић, један од покретача иницијативе.

Први протест у Нишу одржан је 31. марта када је Бошковић на Фејсбуку направио групу и позвао грађане да се на улицама супротставе одлуци Градског већа.

Фејсбук група је за мање од месец дана привукла хиљаде чланова и добила име „Не дамо нишки аеродром&qуот;.

Њихов циљ је да одборнике владајуће Српске напредне странке, који чине већину у градској скупштини, убеде да гласају против става председника странке и државе да аеродром треба да припадне држави.

Следећи протест планиран је на дан заседања градске Скупштине. Седница ће се одржати након првомајских празника, а када тачно, не зна се.

До тада, иницијатива „Не дамо нишки аеродром&qуот; наставља са активностима. Бошковић каже да је циљ свакодневним притиском показати градским властима да аеродром остаје у Нишу.

Предлог да држава преузме нишки аеродром дошао је недељу дана након што је Влада потписала уговор о концесији аеродрома Никола Тесла

Нишлије захтевају да се објави уговор о концесији.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић рекла је почетком априла да преузимање нема везе са концесијом за београдски аеродрома.

Председник Вучић је касније то демантовао, рекавши да држава &qуот;има обавезу да се с концесионарима консултује ако број путника пређе милион&qуот; на нишком аеродрому.

Скупштина ће о предлогу Градског већа одлучивати после првомајских празника.

„Одржавали смо тензију у на друштвеним мрежама и у медијима и то је довело до тога да су званичници давали контрадикторне изјаве&qуот;, сматра Бошковић.

Нови сајт који су направили је још један вид притиска на одборнике.

На веб сајту Нишлије.рс налази се списак свих одборника градске скупштине. Након гласања, сајт ће бити допуњен информацијама о томе ко је гласао за, а ко против преноса власништва.

Без обзира на поделе на оне који су у среду присуствовали протесту иницијативе и оне који су дочекали председника Вучића, Бошковић каже да тензија међу самим грађанима у Нишу нема.

„У Нишу је атмосфера одлична, тензију једино треба да осећају људи на власти, а не ми&qуот;, каже.

„Чувари ватре&qуот; у Пожеги

Истог дана, Александар Дивовић, један од организатора протеста, на састанку иницијативе „Протести у Пожеги&qуот; договорио је циљеве новог удружења грађана.

„У првој половини маја сазваћемо оснивачку скупштине удружења грађана које ће се звати Иницијатива за Пожегу. То ће бити локална, нестраначка организација састављена од људи који се нису компромитовали ни на који начин&qуот;, каже.

Грађани Пожеге су на улицама протестовали шест пута од фебруара до данас. Успели су да спрече градску власт да потроши 12 милиона динара и купи нелегално изграђени објекат од 400 квадрата.

И поред претњи којима су неки од чланова иницијативе „Протести у Пожеги&qуот; били изложени, најављују да са јавним скуповима неће престати.

„Чувари ватре се редовно састају. Људи су се ујединили из потребе да заштите своје интересе&qуот;, каже.

Главни циљ су оставке председника општине Милана Божића и председнице скупштине општине Зорице Митровић.

Супруг и девер председнице СО Пожега Зорице Митровић су власници спорног објекта од чије се куповине одустало након протеста, тврде у овој иницијативи.

Општина је 12 милиона динара преусмерила на друге пројекте, а одлука о куповини још није повучена.

Сукоба интереса није било, тврди председник општине Милан Божић. Он је најпре тврдио да је објекат легалан, али је то касније демантовала општинска управа - заправо је само поднет захтев за легализацију.

Божић и Митровић поднели су неколико пријава за увреду против Дивовића и других чланова иницијативе због критика које су изнели на протестима.

Дивовић каже да је најважнији захтев „вратити локалну политику грађанима и отргнути је из канџи бирократије&qуот;.

Наводи пример Шапца, где је градска власт грађанима препустила одлуку о томе како ће се потрошити новац од пореза на имовину.

„Систем референдума, којим је Шабац заобишао систем блокирања одлука на локалу „одозго&qуот;, је нешто што желимо за своје грађане. Сами треба да доносимо одлуке о новцу и улагањима&qуот;, каже Дивовић.

Пролеће још није почело

Иако сами грађани могу затражити референдум, то није тако лако урадити, сматра Бобан Стојановић, докторанд на Факултету политичких наука у Београду.

„У Шапцу је сама локална самоуправа расписала референдум. У Пожаревцу би сами грађани употребили институцију референдума&qуот;, каже.

У том случају, грађани би у кратком року од неколико дана морали да испуне законом предвиђене кораке.

„Ипак, Пожега нема велики број становника и постоји озбиљна шанса да у томе успеју, иако су примери референдума које грађани иницирају на локалном нивоу у Србији готово непостојећи&qуот;, каже Стојановић.

Пожаревац и Шабац, само су две од 180 локалних самоуправа у Србији.

Придружује им се и Прокупље, где је 26. априла одржан протест „Солидарност је наша снага&qуот; у знак подршке отпуштеним радницама Туристичко-спортске организације те општине.

Стојановић каже да смо далеко од „пролећа грађанског активизма&qуот; јер су политичке партије учиниле да локална демократија и грађанске иницијативе потпуно „замру&qуот;.

Живот локалних самоуправа тежак је већ скоро четврт века.

„Локалне самоуправе су 1997. године претрпеле главни удар када је имовину преузела републике. Тек двадесет година касније смо то променили, а за то време, изгубили смо милијарде&qуот;, каже Младен Јовановић из Националне коалиције за децентрализацију (НКД).

Ова организација од 2006. проучава примере централизације и повећања регионалних разлика у региону, а сада је део иницијативе „Не дамо нишки аеродром&qуот;.

Сваки протест на коме су до сада учествовали са грађанима доживели су као корак ближе управљању градом које, каже, треба да припада грађанима.

„Данас Србију води мали круг људи који уствари не познаје своју земљу. Наш циљ је ослободити локалну политику из оквира политичких партија&qуот;, каже.

(ББЦ Невс, 04.27.2018)