Тужна прича о лепој Сандри је тихи страх сваког од нас
Ноизз 06.06.2018 | Јутарњи
"Нећу заборавити ону њезину мудру реченицу, кад нас је онако дивно обасјало сунце, усред расцвјетаног поља уљане репице, да можда више никада неће упознати онакву љепоту. Насмијешила се тада неком наднаравном радошћу, да ме то начас престравило", тако хрватски писац Јосип Новаковић, описује свој сусрет са једном Сандром, која је живела у Београду. Видео ју је само једном, али то је било довољно да му промени поглед на свет.
Јутарњи лист ових дана објављује серију текстова Јосипа Новаковића, који већ деценијама живи и ради у САД. Новаковић пише о својим пријатељима и људима које је сусретао. Свима је заједничка једна ствар - њихови животи су основа за узбудљиве приче. Ипак, последња, тужна прича о лепој Сандри, носи тихи страх сваког од нас... Новаковићев текст преносимо вам у целини. "Поља уљане репице цвјетала су уз цесту док смо се возили према Београду.
