Црна Гора и НАТО - година прва
Шта су Црна Гора и њени суседи добили, а шта изгубили у првој години чланства у Северноатлантској алијанси.
Црна Гора и НАТО прославили су прву годишњицу своје „везе&qуот; у - ваздуху.
На небу изнад Подгорице, грчки и италијански борбени авиони НАТО-а показали су како би приземљили непријатељски авион - у овом случају, ту улогу је одиграла летелица Владе Црне Горе, у којој се возио министар одбране Предраг Бошковић.
Демонстрација је то мисије која носи назив „Ер Полисинг&qуот;, а подразумева да ће небо Црне Горе надгледати авиони грчког и италијанског ваздухопловства.
„Реч је о мисији која не подразумева ни стационирање ваздухоплова ни изградњу објеката и база у Црној Гори&qуот;, каже Бошковић за ББЦ и додаје да црногорски буџет неће имати додатних трошкова, а да је овакав модел већ примењен у Албанији.
Била је то и ретка прилика да се и сами грађани Црне Горе увере у практичну примену чланства њихове земље у Алијанси.
„Црна Гора је чланство у Северноатлантском савезу поставила као један од два спољнополитичка циља и приоритета након обнове државности.
Други је чланство у ЕУ&qуот;, каже министар Бошковић.
Сумирајући резултате прве године чланства, Бошковић каже да су Војска и одбрамбени систем Црне Горе добили наставак модернизације, а држава додатну потврду стабилности, због чега би и економија могла да осети бољитак.
„Извозник стабилности&qуот; или повод за нестабилност
У својој анализи прве године црногорског чланства, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг назвао је 29. чланицу Алијансе „извозником стабилности на Балкану&qуот;.
Стабилност није била кључна реч када је Црна Гора у фебруару 2018. године донела одлуку да пошаље своја два војника у мисију КФОР-а на Косову - једног штабног официра у Приштину, а другог у команду у Скопље.
„Заиста бих замолио да се уздрже од тога, да не раде такве потезе, а да не питају Републику Србију, јер ако то буду урадили, сигурно неће помоћи ни дијалогу Београда и Приштине, ни стабилизацији на нашем простору, а сигурно неће помоћи побољшавању односа са државом Србијом&qуот;, оштро је из Београда тада поручио српски министар одбране Александар Вулин.
Ова највећа искра током прве године чланства Црне Горе у НАТО-у није запалила већи регионални пламен, али је показала колико ствари могу бити компликоване.
„Прича око КФОР-а протумачена је у једном делу јавности као контроверзна. Потпуно непотребно.
Намером да два штабна официра пошаље у мисију КФОР, Црна Гора само показује да је у пуној мери посвећена регионалној стабилности и миру&qуот;, каже министар Бошковић.
У Подгорици понављају да су привржени политици „отворених врата&qуот; Алијансе и подржавају оне који би из региона пошли њиховим стопама.
Босна и Херцеговина подељена је и по овом питању, док Македонија очекује коначно решење питања имена па да се усмери на наставак евроатлантских интеграција.
Улога „страних центара моћи&qуот;
Оштро саопштење руског Министарства спољних послова којим је Москва упозорила Подгорицу због „непријатељског смера&qуот; и осудила „антируску хистерију&qуот; обележило је прве дане чланства Црне Горе у НАТО-у.
На плану конкретног и видљивог, од тог саопштења се није далеко одмакло - Црна Гора увела је санкције Русији још лета 2014. године, на шта је Москва одговорила неколико месеци касније и тај „статус кво&qуот; и даље је актуелан.
Остала је и линија поделе унутар црногорског друштва о чланству у Алијанси, које и даље живи као згодна тема сваке предизборне кампање, али и додатног јачања етничких подела.
„Наша држава је хетерогено друштво, тако да не очекујемо потпуни јавни и политички консензус ни по државно-стратешким питањима.
Ваља нагласити да су политичке снаге које се у Црној Гори противе чланству у НАТО-у значајно финансијски и медијски потпомогнуте из неких страних центара моћи.
Али, не можемо спорити ничије право на другачије мишљење&qуот;, закључује Бошковић и додаје да је најважније да је очувана унутрашња стабилност.
НАТО је својом „симболичном победом&qуот; на Балкану задовољан, без обзира што две хиљаде црногорских војника не доноси велико увећање снага Алијансе.
Уласком Црне Горе у НАТО, и последњи део европске медитеранске обале постао је део простора који контролише ова Алијанса.
Како живе вршњаци Ђукановићеве владавине
Западни Балкан: Све даље од ЕУ
Црногорац који се вратио из Београда
Новине у Војсци Црне Горе
- Морнарица: формиран Национални поморски оперативни центар задужен за надгледање ситуације на мору
- Ваздухопловство: покренут Ваздухопловни оперативни центар за размену података са савезницима из НАТО-а
- Копнене јединице: набавка опреме, комуникационих система
„Чојство и јунаштво&qуот; у 21. веку
Још у јуну 2000. године, Мило Ђукановић, тадашњи председник Црне Горе као дела Савезне Републике Југославије, а данас председник независне државе, упутио је извињење грађанима Хрватске, а посебно Дубровника, „за сву бол, сва страдања и све материјалне губитке које им је нанео било који представник Црне Горе у саставу ЈНА&qуот;.
„За нас у Министарству било је најтеже и најзначајније повратити углед војног позива, који је био значајно срозан током рата у бившој Југославији&qуот;, каже актуелни црногорски министар одбране Предраг Бошковић.
Министарство одбране Црне Горе због тога је покренуло читав низ кампања којима жели да се приближи, пре свих, младима.
Посебну пажњу, како похвала тако и сатиричне критике у читавом региону, привукла је акција прављења стикера за апликацију за комуницирање Вајбер, где се црногорски војник појављује као главни актер.
„Стикери су превазишли сва наша очекивања.
За три месеца, преузети су више од 51 хиљаду пута&qуот;, задовољан је Бошковић.
хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/Бги4та3ХаЈ3
Једном регионалном тренду, Црна Гора ће се прикључити наредне године.
У Министарству кажу да је то време за почетак примене концепта добровољног служења војног рока и тврде да су млади Црногорци изузетно заинтересовани да на овај начин - бар делимично постану део НАТО-а.
(ББЦ Невс, 06.08.2018)











