Са председником на кахву
Данас 10.06.2018 | Пише: Грујица Спасовић
Један сарајевски сусрет са Харисом Силајџићем Петак, 29. мај 2009, температура изнад 40, време око 15 часова. Нигде живе душе у срцу сарајевске Башчаршије, сем мене и четворице моје браће – Синише и Љубише Спасовића, Миће и Момчила Глишића, људи у седмој деценији живота, који су први пут дошли да ме обиђу.
Управо сам се вратио из Београда, након једномесечног одмора од гомиле послова у амбасади Србије. Кад сам их упитао где да их водим на ручак, одговорили су ми одмах и једногласно оно што сам и очекивао: у Башчаршију, на ћевапе. Тражили смо прву ћевабџиницу са климом и да може да се попије бар безалкохолно пиво. У једном тренутку Синиша ми приђе и рече: – Погледај оног човека. Личи ми на Хариса Силајџића. Био је у праву. На стотинак метара од
