Arhiva » Vesti » Dojče vele 11.06.2018

Austrija zatvara džamije

Džamije se zatvaraju, a imami progone iz zemlje: Austrija sprovodi zakon o islamu koji nailazi na skepsu. Neki pravnici misle i da on kriši konvenciju o ljudskih pravima.

Dojče vele ponedeljak, 11. jun 2018.

Austrijska vlada je odlučila da zatvori sedam džamija i da protera više imama - to bi trebalo da bude mera usmerena protiv „političkog islama". „U našoj zemlji nema mesta za paralelna društva, politički islam i tendencije radikalizacije", rekao je austrijski kancelar Sebastian Kurc kada se zajedno sa više ministara pojavio pred novinarima.

Pravna podloga za ovaj korak je zakon o islamu koji je u svom izvornom obliku nastao još 1912. godine i time je najstariji zakon u Evropi. „Austrijski model je jedini takav u istoriji", kaže pravnik i stručnjak za islam Matijas Roe u razgovoru za DW. „Austrijanci su još pre 100 godina imali jednu relativno homogenu muslimansku zajednicu, tada u Bosni i Hercegovini."

Beč je od 1878. upravljao ovim područjem i već onda je car Franja Josip I. rekao „da svi sinovi ove zemlje uživaju ista prava prema zakonu, da će svi oni biti zaštićeni, njihov život, njihova vera i posed." Sve priznate crkve i verske zajednice su u Austro-ugarskoj monarhiji po zakonu bile ravnopravne.

Međutim, 2014. Je vlada u Beču izradila jedan novi zakon o islamu. Ministar unutrašnjih poslova je tada bio ambiciozni Sebastian Kurc. Godinu dana kasnije, zakon je stupio na snagu. Ta nova verzija zakona bi trebalo da spreči radikalizaciju mladih muslimana. U novom zakonu, između ostalog stoji, da se džamije ne smeju finansirati novcem iz inostranstva.

Prilikom predstavljanja novog zakona 2014. Kurc je već naznačio njegov cilj. Radi se o jasnoj poruci, „biti religiozni musliman i ponosni Austrijanac nije protivrečno". Ali on je takođe rekao da su državni zakoni iznad verskih prava.

Sada b, nakon provere, trebalo da budu zatvorene džamije bliske Tursko-islamskoj uniji za kulturnu i socijalnu saradnju u Austriji (ATIB). Odlukom je pogođena i jedna džamija desno ekstremnih „Sivih vukova" u Beču koja je nedavno podigla prašinu objavljivanjem insceniranih ratnih akcija sa decom na internetu. Udruženje ATIB je pod sumnjem i da propagira turski nacionalizam. Prema planovima vlade u Beču, Austriju bi trebalo da napusti oko 60 imama, što je veliki broj kada se uzme u obzir da ih ukupno u zemlji ima oko 260. Pre svega im se prebacuje finansiranje iz inostranstva. Nemački pandan ATIB-u, organizacija DITIB, takođe je često na meti kritika.

"Velika skepsa prema islamu"

Za Roea, jednog od vodećih stručnjaka za pravni položaj islama u Nemačkoj i Evropi, razvoj u Austriji je zabrinjavajući. Austrija ima od 2015. Godine „preoštro pravosuđe koje možda čak i krši konvenciju o ljudskim pravima". Iza toga stoji „temeljni politički stav kojeg odlikuje velika skepsa prema islam". Ovakav razvoj u Austriji ne može se uporediti sa pravnom situacijom u Nemačkoj jer se u nemačkom pravu, generalno gledano, uvijek polazi od stava pojedinca i njegovog verskog delovanja. A on se onda može kao pojedinac uključiti u određenu zajednicu.

Samo kada je reč o državnom priznavanju, u što spadaju pitanja finansiranja ili učestovanju u zatvorskom ili vojnom dušebrižništvu, postoje konkretni propisi. Za to je potrebno da organizacije i zajednice budu priznate kao javne korporacije što nije jednostavno, ali nije ni nemoguće.

Uloga države

Pravnik Roe upućuje na Ahmadiju Muslim Džamad, prvu islamsku zajednicu koja je priznata kao javna korporacija. „Dakle, to je moguće i u okviru važećeg prava." Država to može pažljivo i prijateljski pratiti, ali, naravno, odmah reagovati na ekstremizam. On veruje da je dosadašnja praksa Nemačke na ovom polju do sada dobra. I u Nemačkoj bi džamije mogle biti zatvorene ako bi se u njima kršili zakoni ili propisi.

U Nemačkoj definitivno nije moguće zabraniti finansiranje iz inostranstva. Može postojati želja da verske zajednice regrutuju svoje snage u zemlji i da ne žive od novca iz inostranstva, ali se ne može zabraniti suprotno. I to s dobrim razlogom, argumentuje on, jer i crkve u Nemačkoj pomažu „paralelne organizacije iz inostranstva". Ni rimokatolička crkva nije čisto nacionalna organizacija.

Ko profitira?

Turska je u međuvremenu ove odluke austrijske vlade ocenila islamofobnim i rasističkim. Austrijski politolog Tomas Šmidinger se boji da bi postupci službenog Beča tokom perioda u kojem Turci u dijaspori mogu glasati mogli ići u prilog turskom predsedniku Erdoganu. A to protivnicima režima u Turskoj neće pomoći, smatra on i dodadje da bi se protiv ekstremizma trebalo boriti obrazovanjem.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android


Objavljeno na sajtu dw.com »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog  

Ključne reči

Austrija

©2018 Netmark d.o.o.