Председник Македоније одбија да потпише споразум око имена

Председник Македоније одбио је да потпише историјски договор са Грчком о промени имена државе и рекао да је он противуставан.

„Мој став је коначан и нећу попустити под притисцима, уценама или претњама&qуот;, рекао је Ђорђе Иванов.

Македонија и Грчка су се договориле да заврше двадесетседмогодишњи сукоб око имена тако што је бивша југословенска република пристала да промени име у „Република Северна Македонија&qуот;, како би избегли да носи исти назив као и грчка провинција.

Атина је инсистирала на промени имена, а договор који је постигнут морају да потврде парламент и председник државе.

Грчка и Македонија постигле договор око имена

Да ли је ово повратак на почетак за Македонију?

Не - дошло је до неспоразума између председника и премијера Зорана Заева, који је потписао споразум с грчким премијером Алексисом Ципрасом.

Председник Иванов, повезан с националистичком партијом ВМРО-ДПМНЕ која је сишла с власти 2017, одбија да потпише споразум.

Он има право да стави вето на овај споразум, али не и коначну реч о томе.

Очекује се да ће министри спољњих послова Македоније и Грчке потписати споразум овог викенда. Затим ће македонски парламент гласати о томе.

Ако изгласају подршку споразуму, председник може да одбије да га потпише, чиме би споразум поново био послат парламенту на гласање.

У случају да парламент поново прихвати споразум, Иванов ће морати да га потпише.

Председник одбија аргумент да од имена зависи будуће чланство у Европској унији и НАТО-у.

Грчка већ годинама блокира македонски захтев за приступ овим организацијама због проблема са именом, чему би сада требало да дође крај.

Међутим, Иванов каже да могућност чланства у овим организацијама не оправдава „лош договор&qуот;.

Дипломатија на Балкану: Решења која се чекају

Западни Балкан: Све даље од ЕУ

---

Противљење македонског председника није изненађујући

Гај Делони, ББЦ дописник за Балкан

Да се председник Ђорђе Иванов неће сложити с договором било је очекивано, а он није изневерио то предвиђање.

Наводно, председник је љутито напустио састанак с премијером Зораном Заевим након само три минута.

То не чуди, с обзиром на чињеницу да је његову кандидатуру подржала националистичка странка ВМРО-ДПМНЕ, која је прошле године изгубила власт.

Заев се вероватно неће узбуђивати претерано око председниковог противљења. Свестан је да Иванов право вета може да искористи само једном, а нема овлашћења да блокира референдум.

Већи проблем ће представљати обезбеђивање гласова опозиције. Потребно је барем неколико гласова посланика ВМРО-ДПМНЕ да би била постигнута двотрећинска већина у парламенту.

У Грчкој, Алексис Ципрас се суочава са сличним, потпуно очекиваним, проблемима - поготову што му недостаје подршка мањинског партнера у владајућој коалицији.

---

Каква је реакција у Грчкој?

Грчки премијер Алексис Ципрас се суочио с жестоким критикама својих политичких противника.

Главна грчка опозициона партија Нова демократија прети да ће тражити изгласавање неповерења влади.

Лидер ове странке Киријакос Мицотакис описао је споразум као „суштински проблематичан&qуот; и рекао да је већина Грка против њега.

Критичари су оптужили Цирпраса да је одустао од дела грчког културног наслеђа, инсистирајући да име Македонија припада грчкој култури, пошто је то име старог хеленистичког краљевства којим је владао Александар Велики.

Договор омогићава грчком северном суседу да свој језик и националну припадност назива „македонским&qуот;.

Конзервативна дневна новина Елефтерос Типос назвала је овај споразум „предајом македонског идентитета и језика&qуот;.Присталице ВМРО-ДПМНЕ протествују против промене имена

Ципрас је одлучно одбио анализу. У телевизијском обраћању у уторак, рекао је да је Грчка „водећа сила на Балкану&qуот; и „стуб стабилности у веома осетљивом региону&qуот;.

Шта треба да се догоди да би промена имена била прихваћена?

Циљ је да македонски парламент прихвати споразум пре састанка лидера ЕУ на самиту 28. јуна. Грчка ће затим послати писмо Европској унији и вођству НАТО-а чиме ће повући своје противљење наставку преговора о приступу овим организацијама.

Затим ће у Македонији бити организован референдум у септембру или октобру.

Ако гласачи подрже споразум, влада ће морати да промени Устав, што је један од главних грчких захтева.

На крају договор треба да прихвати и грчки парламент, што за сада делује неизвесно.

(ББЦ Невс, 06.14.2018)