„Беба“ која је отпочела модерно компјутерско доба

Модерна компјутерска ера почела је пре седамдесет година.

Машина која је заузимала целу собу у лабораторији на Универзитету у Манчестеру покренула је свој први процес 21. јуна 1948, у 11 сати пре подне.

Прототип је за 52 минута, колико је процес трајао, обавио око 3,5 милиона радњи.

Манчестерска Беба, позната као мала експериментална машина, била је први светски непокретни рачунар.

Њено откриће отворило је пут првим комерцијалним рачунарима у граду познатом по центру науке и иновација.

Др Томи Гордон Томас имао је 19 година и био је на завршној години физике у Манчестеру када је упознао Фреда Вилијамса, који је са колегама Томом Килбрном и Џефом Тутилом дизајнирао Бебу.

Он је сада деведестогодишњак и за ББЦ се из своје куће у Новом Јужном Велсу у Аустралији, присећа револуционарне машине.

„Мој посао је био да направим колевку за Бебу&qуот;, каже Др Томас. „Била је то група људи која је заједно радила током рата и која је укључила нас млађе у процес... За све нас је то била авантура.&qуот;

Томас се у пројекат укључио одмах након првог успешног процеса, радећи на компјутеру за свој мастер.

Дим и прашина

Сећа се старе лабораторије у прљавој, запуштеној згради у тадашњем Манчестер Викторија Универзитету.

„Након прве, оригиналне Бебе, биле су нам потребне разне друге карактеристике. Мој посао је углавном био да конструишем меморију, и отишли смо у другу малу собу и направили је&qуот;, каже.

„Пошто је то радило, сву опрему смо преместили из мале собе.&qуот;

„Манчестер је у то време, одмах након рата, био пун дима и прашине, и било је чудо да смо уопште имали посла.&qуот;

Паркинг у облацима

Пет српских теорија завере о Черчилу

Научници који су радили за Бебу, радили су са компанијом Феранти како би развили Манчестер Марк 1, што је довело до Феранти Марк 1, првог комерцијалног рачунара опште намене на свету.

Стапање академских и комерцијалних вештина помогло је претварању сна у јаву.

„Једна је ствар имати идеју, а друга је изаћи на тржиште...&qуот;, каже Томас.

„Срећом, била је чиста коинциденција што је Манчестер имао обе компоненте - имао је идеје са универзитета, као и инжењере, производњу и комерцијалне вештине на само неколико миља удаљености, у фабрици Феранти.&qуот;

Интергалактички?

Др Томас ће седамдесетогодишњицу пројекта прославити у својој кући у Аустралији.

Међутим, његов колега са пројекта, професор Дејвид Деј Едвардс, такође деведесетогодишњак, биће у Манчестеру на специјалном догађају у Музеју науке и инудстрије, у којој се налази једина реплика Бебе која ради.

Професор Едвард, који је био руководилац департмана за компјутерске науке на Универзитету Манчестер, каже да је напредак од раних дана рачунарства невероватан.

„Немамо идеју докле би све ово могло да доведе&qуот;, каже. „Паметни телефони су, на пример, невероватни.&qуот;

Др Томас каже да ће се истраживања у наредних 70 година спроводити ван овог света.

„Када постанемо интергалактички, што ће се десити у наредних 70 година, могли бисмо чак да нађемо неко друго друштво ван, било где&qуот;, каже.

Али, гледајући уназад, он каже да су неке од најсвежих иновација у његовом животу биле технологије које повезују људе, као што је Скајп, који је користио и за овај интервју.

„По мом мишљењу, највеће откриће Бебе био је интернет&qуот;, каже Томас.

Тим Бернерс-Ли направио је први веб претраживач и доктор Томас додаје: „Тим је био син инжењера који је радио у Ферантију и изузетне научница.&qуот;

Он каже да је интернет дошао „баш на време да се повучем и искористим га&qуот;.

Од битова до гигабајтова

Др Џејмс Самнер, предавач историје технологије на Универзитету у Манчестеру, оценио је откриће Бебе као прекретницу.

„То је прва машина на свету која је практично радила користећи оно што се зове складишни програм&qуот;, каже он.

Прототип је поплочао пут комерцијалним рачунарима и био је технички први купљени и продати компјутер, иако је рачун, из фебруара 1951. послат Универзитету у Манчестеру.

Др Самнер каже да је напредак од тада запањујући. Према његовој рачуници, прототип који се појавио у Манчестеру 21. јуна 1948. године, могао је да ускладишти 1024, сваки бит као нулу или јединицу.

У поређењу са тим, паметни телефон данас има 64 гигабаја меморије, што је 500 милиона пута више.

Машина из 1948. била је брза за своје време, радећи брзином од око 1.000 инструкција по секунди.

Модерни процесори лаптопова или таблета могу до достигну 20 или 30 милиона пута ове брзине, каже Др Самнер, док инструкције могу бити много компликованије.

Бебу је чинила серија полица са опремом, висока више од пет метара, заузимала је целу собу и била тешка око тоне.

Користећи исти простор данас, могао би да се направи масиван моћни суперрачунар, попут пројекта СпинНакер, који симулира функције мозга.

(ББЦ Невс, 07.02.2018)