Arhiva » Vesti » Insajder 20.07.2018

Radnici koje je prevario podizvođač na Beogradu na vodi vraćeni u Tursku o trošku ambasade

Oko 80 turskih državljana koji su radili na izgradnji dela projekta Beograd na vodi, a kojima turska kompanija Gidenler Yapi Insaat dva meseca nije isplatila platu, vratilo se u Tursku 17. jula, rečeno je Insajderu u turskoj ambasadi. Kako nisu imali novac za povratak avionske karte platila je ambasada Turske.

Insajder petak, 20. jul 2018.  |  Insajder

Kako je Insajder već objavio, radnici iz Turske su danima štrajkovali zbog nesiplaćenih zarada, a da na to nije reagovala nijedna nadležna institucija u Srbiji. Novac im duguje turska kompanija Gidenler Yapi Insaat koju je kao podizvođača na projektu Beograd na vodi angažovala domaća firma Gradina koja je dobila posao izgradnje tržnog centra BW Galerija koji bi trebalo da se prostire na površini od ukupno 300.000 kvadratnih metara.

Inspekcija rada je na teren izašla tek nakon što im se sa pitanjima o ovom slučaju obratio Insajder, odnosno 16. jula. Tada su utvrdili da su turski radnici prestali da rade na gradilištu nekoliko dana pre dolaska inspekcije zbog neizmirenih obaveza firme Gidenler Yapi Insaat.

Iako je vlasnik turske firme, u kratkom odgovoru Insajderu, tvrdio da će se sve „srediti“, to se nije desilo. Dan kasnije, bez isplaćenih zaostalih plata, radnici su se vratili u Tursku.

U turskoj ambasadi za Insajder objašnjavaju da su oni preduzeli sve što je u njihovoj nadležnosti da pomognu turskim državljanima.

„U skladu s tim, ambasada je saslušala sve stranke u sporu kao posrednik kako bi se pronašlo najbrže rešenje. Kako to za sada nije postignuto, ambasada je finansirala i olakšala transfer radnika u Tursku preko Skoplja redovnim letom Turkish Airlinesa 17. jula 2018, uz pomoć predstavnika srpskih vlasti“, navodi se u odgovoru ambasade.

Oni dodaju da je ambasada kontaktirala srpske i turske vlasti kako bi se osiguralo pokretanje odgovarajućih procedura za ispitivanje incidenta.

Inspekcija obišla gradilište koje su radnici napustili i konstatovala da nije našla radnike na crno

Turski radnici nisu imali problem samo zbog neisplaćenih plata već i, kako su za Insajder rekli, zbog činjenice da deo njih nije prijavljen, odnosno da su radili ilegalno. Radnik iz Turske Adam S. je za Insajder rekao da je deo radnika stigao iz Turske 7. maja, a da se kasnije pojavilo bar dvadesetak radnika koji nisu registrovani.

Foto: Srđan Ilić / Zoran Đorđević Ministar za rad Zoran Đorđević je danas na novinarsko pitanje o ovom slučaju odgovorio da je inspekcija bila na gradilištu i da tada nije bilo nijednog turskog državljanina koji je radio na crno.

"Nismo našli nikakvih problema u poslovanju, niti zatekli bilo koga da radi na crno, tako da nemamo nikakvih intencija niti naznaka da je bilo zloupotrebe", izjavio je ministar.

On je dodao da im se do sada nije obratio niko i da zato inspekcija nije ponovo izašla na teren.

Ovakva izjava ministra Đorđevića je međutim u suprotnosti ne samo sa tvrdnjama turske ambasade već i s odgovorom koji je Insajderu dostavljen iz njegovog ministarstva.

Naime, Ministarstvo rada je 17. jula u odgovoru našoj redakciji navelo da su, obilaskom gradilišta dan ranije utvrdili da su turski radnici prestali da rade nekoliko dana pre vršenja inspekcijskog nadzora, što ukazuje na to da na gradilištu nisu zatekli sve radnike. Osim toga, na pitanje Insajdera da li su proveravali da li su isti ti radnici i zakonski prijavljeni, u odgovoru koji je stigao danas, navedeno je da je takva kontrola rađena 25. maja 2018. To znači da takvu kontrolu, sudeći prema njihovom odgovoru, nisu sproveli i 16. jula.

„Inspekcijskim nadzorom od 24. 05. 2018. godine na gradilištu BW Galerija Plot 19.2. je utvrđeno da su svi tada zatečeni turski državljani angažovani preko poslodavca Gidenler Yapi Insaat iz Turske i da su imali urednu radnopravnu dokumentaciju - ugovore o radu zaključene u Turskoj, prijave na obavezno socijalno osiguranje, boravišne dozvole kao i dokumentaciju iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu“, navedeno je u današnjem odgovoru Ministarstva za rad.

Oni dodaju i da je prijavu svojih radnika vršila firma Gidenler Yapi Insaat preko svog predstavništva registrovanog u Beogradu, tako da domaće preduzeće Gradina nije imalo tu obavezu prema Nacionalnoj službi za zapšljavanje.

O ovom slučaju Insajder je uputio pitanja i MUP-u koji je, između ostalog, zadužen i za izdavanje boravišnih dozvola. Odgovore, međutim, do danas nismo dobili.

Ugovor o gradnji projekta Beograda na vodi zaključen na osnovu međudržavnog sporazuma Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata izazvao je brojne polemike, kritike stručne javnosti, ali i ulične proteste.

Vlada Srbije, na čijem je čelu u tom trenutku bio Aleksandar Vučić, 2015. godine je proglasila projekat od nacionalnog značaja usvojivši leks specijalis – poseban zakon kojim se reguliše teritorija projekta Beograd na vodi nezavisno od važećeg zakonodavstva.

Zemljište na kojem će biti izgrađen Beograd na vodi dato je investitoru u zakup na 99 godina, a Srbija je umesto novca od naknade dobila 32 odsto udela u preduzeću Beograd na vodi. Međutim, pitanje je šta ova odredba u praksi znači s obzirom na to da investitor kada na zemljištu izgradi zgradu, prema ugovoru, postaje i vlasnik dela zemljišta na kom je zgrada izgrađena.

Dodatnu kontroverzu oko projekta Beograd na vodi izazvalo je i rušenje privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici krajem aprila 2016. na prostoru budućeg Beograda na vodi.

Iako su gradske vlasti tvrdile da uklanjanje objekata u Hercegovačkoj nije bilo potrebno sve do kraja 2019, analiza Insajdera je pokazala da je, prema ugovoru, rok za raščišćavanje područja u kom se nalazi Hercegovačka bio 30. jun 2016.

Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić mesec i po dana od incidenta izjavio je da iza rušenja u Hercegovačkoj ulici stoje najviši organi gradske vlasti i najavio da će oni zbog toga snositi odgovornost. Ipak, do danas nije smenjen niko iz vrha beogradske vlasti, a tadašnji gradonačelnik Siniša Mali je pre dva meseca postao i ministar finansija.

Novinari Insajdera u dve emisije Insajder bez ograničenja o projektu Beograd na vodi istraživali su šta Beograd i Srbija dobijaju od takvog ugovora, da li je reč o strateškom projektu od nacionalnog značaja ili komercijalnom ugovoru zbog kog Srbija čini brojne ustupke jednom stranom privatniku, kao i kakav je istorijat firme koja gradi Beograd na vodi. Takođe, koliko ulažu Srbija i Beograd, a koliko arapski investitor, kao i zašto je zbog arapskih investicija Beograd pretvoren u divlji zapad u kom su noću pod maskama nepoznate osobe demolirale objekte bez rešenja o rušenju.

Izvor: Insajder


Objavljeno na sajtu insajder.net »


Uvek ažurne informacije, zapratite naš Twitter nalog