Сличног имена, сличних функција, у сличним условима - Заједничко веће општина (ЗВО), које окупља општине где живе Срби на истоку Хрватске, један је од модела како би могла да изгледа Заједница српских општина на Косову.

Ово тело настало је након завршетка ратних сукоба у Источној Славонији и уписано је у Ердутски споразум, документ којим је потврђена мирна реинтеграција подручја која су контролисали Срби под власт Загреба.

Готово 23 године након што су стављени потписи на овај споразум, још се тражи најбоља реч да опише Веће.

„ЗВО не може да буде удружење грађана које према хрватском закону могу да формирају било које три особе - оно је формирано на бази међународног документа какав је Ердутски споразум и одлуке Владе Републике Хрватске.

Нисмо ни територијална јединица.

Ми смо нешто између - и због тога тражимо да се тај статус прецизира&qуот;, каже за ББЦ на српском председник ЗВО-а Срђан Јеремић.

Шта је Заједничко веће општина

• Тело које штити интересе српске заједнице у две хрватске жупаније: Осијечко-барањске и Вуковарско-сремске.
• Формирање предвиђено чланом 12 Ердутског споразума, потписаног 12. новембра 1995. године, којим је договорена мирна реинтеграција Источне Славоније у састав Хрватске.
• Темељи се на Писму Владе Хрватске Савету безбедности УН од 13. јануара 1997. године и одлуке Владе Хрватске од 15. октобра 1997. године.
• Чине је представници девет општина: Вуковар, Бели Манастир, Борово, Ердут, Јагодњак, Маркушица, Негославци, Шодоловци, Трпиња.
• Основне надлежности су јој у сфери спровођења просветне и културне аутономије и штићења права српске заједнице.
• Скупштина у овом сазиву има 28 чланова - представника општина, а функционисање је уређено Статутом ЗВО.
• На челу је председник - Срђан Јеремић.

Од разговора до „мољакања&qуот;

Више од две деценије од оснивања, када своди рачуне шта је ЗВО до сада успела, њен актуелни председник каже да су очекивања прилично испуњена - у мери у којој су то околности дозволиле.

„Припадници српске заједнице сигурно нису замишљали ЗВО на овакав начин, али то можда јесу припадници већинског народа.

ЗВО-у је свим документима дато много задужења и овлашћења, али нису дати механизми и инструменти да то спорведе.&qуот;

Зато на располагању имају инструменте од разговора до, како каже, „мољакања&qуот;.

Често није испуњено и оно што је формално наведено у оснивачким актима Већа.

„Од 1. августа прошле године, нисам се сусрео са председницом Хрватске ниједном на мој захтев, иако сам га три пута подносио.

Састао сам се једном на њен захтев и позив - пред посету председника Србије Александра Вучића&qуот;, мада у писму Владе Хрватске Савету безбедности стоји да ће састанци са председником Хрватске или шефом кабинета председника бити најмање једном у четири месеца.

Има ли ћирилице у Вуковару

Живот на граници не чека политичке одлуке

Питер Галбрајт, некадашњи амерички амбасадор у Загребу и преговарач Ердутског споразума

„Верујем да је идеја о Заједничком већу општина дошла с наше стране, и да је била чак и део почетних принципа преговора. Хрвати су с тим морали да се сагласе. Устав Хрватске дозвољавао је ограничени посебан статус за општине где Хрвати нису у већини и то смо искористили да би хрватска власт ово прихватила.&qуот;

Цео интервју са Питером Галбрајтом о „Олуји&qуот;, Ердутском споразуму, променама граница на Балкану прочитајте овде.

Ипак, чак ни сада, када стабилност хрватске владе готово у потпуности зависи од гласа српског посланика у Сабору, нема снажнијих иницијатива да се ове ствари промене, а Веће добије јаснији статус.

Већем доминира Самостална демократска српска странка (СДСС) Војислава Станимировића и Милорада Пуповца, мањинска партија која је била део готово свих владајућих коалиција у Хрватској у последње две деценије - без обзира да ли је на власти био ХДЗ или СДП.

Јеремић објашњава да, упркос снажној позицији српског посланика у парламенту, ово није тренутак за покретање крупних питања, у атмосфери када у Хрватској буја национализам и Срби се сматрају за главне кривце у држави.

„Ниједна српска институција, ниједно удружење грађана, данас не може без политике.

Политика је ту код одређивања новца за културу, код одређивања финансија за медије, доношења одлука о правима националних мањина.

Све диктира политика&qуот;, закључује Јеремић.

Од школе до телевизије

У свом раду, ЗВО се највише ослања на институције хрватске државе - помаже општинама да остваре што више својих планова новцем из Загреба.

„Општине су добиле помоћ од државних органа у сегменту комуналне инфраструктуре - за изградњу путева, стаза, јавне расвете, свега што чини квалитет живота бољим&qуот;, каже Јеремић.

Средства Већу стижу и за заштиту културне аутономије, а председник каже да је - релативно задовољан.

„Организујемо већи број манифестација - смотре фоклора, радимо на регистру нематеријалне културне баштине, улажемо у Српски културни центар, опремање библиотеке, шаљемо професоре и наставнике који предају на српском језику на усавршавање, организујемо прву летњу школу калиграфије.&qуот;

Сарадња постоји и са институцијама Србије - пре свега покрајинским секретаријатима војвођанске владе.

На тај начин, финансира се набавка уџбеника, школског прибора - а све да се не би смањивао број ученика који у школу иду на српском језику.

Као посебно важан сегмент деловања, Јеремић истиче издавање новина „Извор&qуот; и телевизијску продукцију емисије „Хроника Славоније, Барање и Западног Срема&qуот; која се емитује на Јавним сервисима Србије, Војводине и Републике Српске, док се у Хрватској не може видети на „малим екранима&qуот;.

Осим бриге за очување културне и просветне аутономије, веома важан задатак ЗВО-а је и информисање и издавачка делатност на српском језику и ћириличном писму.

„Мењање граница на Балкану - пут у бескрајне ратове&qуот;

Нове боје за нови живот „Борова&qуот;

Марјан Павличек, заменик градоначелника Вуковара

„Ми представљамо све грађане града Вуковара, без обзира на националност и настојимо имати коректан однос са свим суграђанима. Са ЗВО није било већих састанака, последњи пут смо разговарали пре два-три месеца. Они су основани с државног нивоа, локални ниво ту није ни питан.&qуот;

ЗВО као модел за ЗСО

Да би се из тог искуства нешто научило, 10. априла 2018. године у Загребу су се са једне стране стола нашли Срби из Хрватске, а са друге Срби са Косова, које је предводио потпредседник Владе Косова Далибор Јевтић.

„Први је савет да се за све ингеренције за које се буду изборили, обавезно изборе и за механизме и инструменте помоћу којих ће их спровести у дело.

Саме ингеренције без механизама остаће само мртво слово на папиру&qуот;, каже Јеремић, који је и сам учествовао на овом састанку.

Саговорницима са Косова објашњено је и хрватско искуство са буџетом, јер без финансија је тешко замислити функционисање овакве институције.

„Буџет мора да се прецизира - у еврима, у процентима буџета Косова или на неки трећи начин.

У супротном ћете бити сведени на милостињу или на оно што успете да испреговарате са тадашњом владом.&qуот;

Јеремић додаје и да је важно да гарант споразума којим се оснива ЗСО буде Србија.

„Све оно што не буде стављено на папир, биће заборављено, неће се третирати ни спроводити&qуот;, закључује Јеремић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.17.2018)