Питер Галбрајт: „Мењање граница на Балкану - пут у бескрајне ратове"

Срби га памте као представника америчке политике која је дозволила „Олују&qуот;, а Хрвати као представника „трактор дипломатије&qуот;, како је Фрањо Туђман назвао његов улазак у избегличку колону на трактору крајишких Срба у покушају да их заштити.

Питер Галбрајт био је први амерички амбасадор у Хрватској, али и много више од тога.

Један је од главних протагониста тада актуелне „шатл дипломатије&qуот;, када су дипломате Европе, САД-а, Русије, УН-а носиле поруке између зараћених престоница или представника локалних власти.

Четврт века касније, упркос многима који сматрају да је управо дипломатија заказала у бившој Југославији, Галбрајт тврди да је задовољан.

„Да сте ме 1993. године питали да ли ће исход из 2018. године бити могућ: да ће ратови бити готови, да ће Хрватска контролисати целу територију, да ће хрватска власт бити отворена за српску мањину, да ће Босна и Херцеговина остати целовита међународно призната земља, да ће Хрватска бити чланица ЕУ, а остале земље на том путу - ја бих рекао да је то више и од мојих снова&qуот;, каже Галбрајт у интервјуу за ББЦ на српском.

Сви заборављају лоше ствари из „Олује&qуот;

Балкан га се најчешће сети око датума који изазову ерупцију емоција из прошлости, попут годишњице хрватске војне акције „Олуја&qуот;.

„Део ироније целе ситуације је у чињеници да време пролази и непосредни бол полако јењава, али емоције постају све јаче.&qуот;

Галбрајт за то има разумевања и каже да време чини своје.

„У обе земље, људи заборављају непријатне чињенице по њих.

Срби заборављају да Милошевић није помогао крајишким Србима и да је блокирао мировни споразум који би спречио Олују, а вероватно је имао и договор са Туђманом према коме је пристао да Хрватска може да заузме ову територију.

Хрвати заборављају да је било пуно кршења људских права после операције што је довело да Хрватска буде изолована годинама, па је то одложило и њен пријем у Европску унију и НАТО.&qуот;

Амерички дипломата нема дилему - међународна заједница дозволила је Хрватској да спроведе „Олују&qуот;.

„Ситуација у Босни се погоршала, догодиле су се Сребреница и Жепа, а пошто су Срби одбили да преговарају о плану З4, као и да се у Бихаћу не би догодила друга Сребреница, међународна заједница је одлучила да не чини ништа.&qуот;

План З4 скраћено је име за мировни план „Загребачке четворке&qуот; коју су чиниле САД, Русија, Европска унија и Уједињене нације.

Галбрајт себе сврстава међу главне творце плана за који каже да је Србима нудио суштинску аутономију у деловима Хрватске у којима су пре 1991. године били у већини.

„Најконтроверзнији део плана односио се на то да, пошто Срби нису желели да користе куну јер су тврдили да је повезана са усташким режимом из Другог светског рата, могу да штампају своје новчанице.&qуот;

За неуспех плана директно криви Слободана Милошевића, за кога каже да је блокирао све његове иницијативе за преговоре.

Живот на граници не чека политичке одлуке

Има ли ћирилице у Вуковару

„Поносан сам на Ердутски споразум&qуот;

Ипак, Галбрајтов „моменат славе&qуот; наступио је када је хрватско славље у Книну утихнуло, а избегличке колоне расуле се по Србији.

„Поносан сам на Ердутски споразум који сам ја испреговарао - то је било једино место у бившој Југославији у коме је контрола територије прешла из једних руку у друге, али ниједна заједница се није иселила.&qуот;

Мировни преговори око интеграције Источне Славоније препуштени су Сједињеним Државама и Уједињеним нацијама јер су се Европа и Русија повукле, па су Питер Галбрајт и Торвалд Столтенберг спајали славонске Србе и Загреб - две делегације само једном су се директно среле.

„Било је јасно да све што договоре Срби, мора да добије потврду у Београду.

Милошевића нису занимали детаљи договора - људска права, заштита имовине Срба или њихов опстанак - он је цео процес користио као адут у трговини око Босне или за укидање санкција СР Југославији.&qуот;

Галбрајт тврди да је он у споразум унео тачке којима се штите права Срба, а да је Загреб то морао да прихвати јер су захтеви стигли са ауторитетом Сједињених Држава.

Цео текст Ердутског споразума прочитајте овде.

Косовска варијанта Ердутског споразума

На питање која би то искуства из мировних преговора из ратова 90-их могла да се искористе у финишу преговора о Косову, Галбрајт прави и временску аналогију са ратом у Хрватској.

„Оно што је Америка предлагала на преговорима у Рамбујеу 1999. године било је скоро идентично плану З4 за Крајину.

Милошевић је то одбио, а могли сте да имате широку аутономију, али да Косово остане део Србије.&qуот;

И баш као што је у Хрватској после плана З4 дошао Ердутски споразум, слично решење Галбрајт види и сада, сматрајући границе Косова непроменљивим.

„Неки делови Ердутског споразума, попут Заједничког већа општина, начина самоуправе у оквиру независног Косова, представљање Срба у парламенту, у Влади, одржавање веза са Србијом - то би могли да буду корисни делови.&qуот;

Заједничко веће општина формирано је тачком 12 Ердутског споразума и окупља представнике славонских општина у којима живе Срби.

Задатак му је да ради на остваривању људских, грађанских и етничких права српске заједнице, културној и просветној аутономији и одржава контакте са властима Хрватске.

„Устав Хрватске дозвољавао је ограничени посебан статус за општине где Хрвати нису у већини и то смо искористили да би хрватска власт ово прихватила&qуот;, присећа се Галбрајт начина настанка организације која, не само по називу, подсећа на Заједницу српских општина која је резултат Бриселских преговора Србије и Косова.

„Подела територија - отварање врата бескрајним ратовима&qуот;

Међу решењима које је Галбрајт предлагао током ратова 90-тих, подела територија и промена граница - у последње време у Београду и Приштини често помињан модел решења проблема - никада није била на столу.

„Мој став је био да нећемо никад разговарати о променама граница јер, кад једном у то кренете, отворићете врата бескрајним ратовима - људи виде да се силом могу мењати ствари.

Ако је јасно да нема промена граница, онда нема ни сврхе окупирати територије или водити ратове.&qуот;

Галбрајт додаје и да савремене државе не би смеле да буду дефинисане као једнонационалне.

„Хрватска треба да буде земља свих њених грађана - без обзира да ли су Хрвати или Срби.

Ако је Хрватска само земља Хрвата, била би то сасвим друга земља, много мање атрактивна.&qуот;

Ипак, Галбрајт закључује да су и ове идеје сада много мање опасне јер се оружјем на Балкану мање звецка него пре 25 година, када је британски дипломата Дејвид Овен на сто донео и овакав предлог.

Први командант Кфора: „Помогли смо и Србији&qуот;

Воде ли примирја ка миру

Ко је Питер Галбрајт

• Рођен је 31. децембра 1950. године у Бостону, Масачусетс, САД.
• Од 1979. до 1993. године радио је у Спољнополитичком комитету америчког Сената са фокусом на питање ирачких Курда.
• од 1993. до 1998. године први амбасадор САД у Хрватској.
• од 2000. до 2001. године део мисије Уједињених нација у Источном Тимору.
• Био је део бројних преговора око статуса Ирака, залажући се за независност ирачких Курда - на чему, каже, и данас ради.
• Свега неколико месеци током 2009. године био је заменик изасланика Уједињених нација у Авганистану, напустио позицију због сукоба са политиком УН-а.
• Од 2014. године путује 14 пута у Сирију у разне, како их сам описује, за сада неуспешне преговарачке мисије.
• Нема дипломатских активности на Балкану али каже: „Путујем у Хрватску да се сретнем пријатељима, посећујем догађаје на којима се говори о Ердутском споразуму, идем на спектакуларну хрватску обалу да уживам. Једина разлика је да сам почетком 90-их имао целу обалу за себе, а сада је делим са милионима других људи - али драго ми је због тога, и даље је лепа.&qуот;

„Срби не треба много да очекују од Трампа&qуот;

Америчка политика често се у Београду доживљава као усмерена против интереса Србије.

За Галбрајта такве тврдње не стоје, мада додаје да су догађаји из 90-тих усмерили осећања дипломата.

„Цела прича о ратним злочинима, Сребреници, етничком чишћењу, Вуковару - то је учинило значајну штету за Србе.&qуот;

Ипак, каже да су Сједињене Државе, посебно после пада Милошевића, уложиле пуно труда да се ствари промене.

„Сви смо уочили и да, ако желимо дуготрајан мир, Србија мора да буде равноправан члан међународне заједнице, део Европске уније, да има добре односе са свима.&qуот;

Ипак, српске наде да ће се америчка политика променити доласком републиканца Доналда Трампа у Белу кућу, члан сада опозиционе Демократске странке види као наговештај лажних очекивања.

„Могуће је да ће се америчка политика мењати јер Доналд Трамп вероватно дугује захвалност за свој избор Владимиру Путину и јасно је да је спреман да уради све да учини Путина задовољним.

Али, да сам на месту Срба, не бих очекивао много - мислим да Србија није толико важна Путину, а од 1999. године, САД су постале много мање важан играч на Балкану - то је сада Европска унија чија се позиција не мења&qуот;, закључује Галбрајт.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.10.2018)