Јефтина струја из Сибира
Данас 17.09.2018 | Пише: Роман Сенчин

Једном је Генадиј дошао са цедуљчетом.
Дуго га је држао међу прстима, после није издржао: – Ову песмицу… па, написао сам, углавном. Да је чујете? Поезију и песме су писали многи у Пиљову, зато се нису нарочито ни зачудили. Мада то нису очекивали од Генке – никад није волео лирику, подсмевао се. – Хајде, хајде, Гено! – Шта… Ућутали су. Гледали су у страну или у под, да га не збуне. – Шта ти је, Гено?! Добро је… – Ама није о томе, кажем вам. Није ствар у олигарсима, ни у брани,










