Отишла сам на српску свадбу и претрнула због онога што сам видела за младеначким столом
Ало 20.09.2018 | Жена.рс/А.К.
Свадба је. Пао мрак. Половина друштва черечи печење, а остатак дрнда телефоне размишљајући када би било друштвено прихватљиво да оду. Ја жонглирам између оба и трудим се да не гледам ка младеначком столу. Њих двоје као пред стрељачким водом. Насмејани, а никакви.
Он је добио посао. Она је трудна. Дуго су заједно. Ајд резервиши док стомак не поквари слике у венчаници. Ред је. Знамо се од детињства, нас троје, сада раздвојени празњикавим мерменим подијумом и свим истинама која нисмо изговорили. Пијем млако пиво и као пројектор на белом свадбеном столњаку видим епилог ове столице са машницом, згужваних салвета и редова шопске салате. Гарсоњеру у Јерковићу, два кредита, свађу око прве школе, првих кола,
