Шпијун жељан љубави

Да Александар Мартиновић неким срећним случајем не постоји, ваљало би га сачинити од нечега и уградити у срамотну српску брбљаоницу. Или парламент, како вам драго. Али он је већ ту као изданак, или чак праузор претежно чудовишног сабора људи и верна мисаона реплика онога који га је у скупштинску клупу и посадио. Створења попут Мартиновића, изабрана брижљивом селекцијом за посебне потребе, лишена су емоција, саосећања са другима, етичких