Будућност Косовског завета
Спутник 20.10.2018 | Душан Пророковић
Шта се дешава „ако се толико осамимо да не желимо да знамо за било кога око нас?“ Ако нисмо део ни породице, ни народа.
У „Великом јуришу“, Слободан Владушић поставља ово питање и на њега одговара: „Онда смо као онај болесни голуб који пред смрт гурне главу под крило. Да никога не види и да нико њега не види. Док умире. А знате како изгледају те скривене цркотине када се открију? Смрде, поручниче, нажалост, јер нема ко да их сахрани. То је цена самоће. Уместо да постанемо део нечијег сећања, постајемо смрад“. Опонирајући академику Матији Бећковићу, који је
