Што сада кукате као жене…
Цензоловка 24.10.2018 | Иван Радовановић
Када су, 1492. године, хришћански краљеви коначно освојили Гранадски емират, а султан Боабдил, последњи маварски владар из династије Насрида у Шпанији, напустио свој двор у Алхамбри и кренуо у егзил, историја је, цинично, створила једну од најпознатијих сцена самосажаљења.
И довела султана на брдашце које се данас зове “Уздах моор”, одакле је последњи пут погледао Алхамбру и зелну долину око ње, дубоко уздахнуо, и заплакао. Његова мајка, султанија Ајша, директни потомак самог Мухамеда, коју су звали и Аикса Поштована, тог тренутка је изговорила реченицу која је и данас симбол презира према сваком облику оплакивања самог себе и сопствене судбине. Рекла је, хладно и отмено: “Зашто сада плачеш као жена, за нечим
