Ученици мало читају, а писце из сусједства ни не познају
Ал Јазеера 27.10.2018 | Мирослав Филиповић
Настава књижевности с припадајућом лектиром никада нису били високо на листи ученичких афинитета, ни у основној ни у средњој школи.
Лектира, наиме, подразумијева читање у вријеме које ученици, нарочито када су тинејџери, сматрају слободним, па задатке типа “Хомера до краја тједна” или “Ћуприју на Дрини до понедјељка” доживљавају задирањем у тај свој изваннаставни простор слободе. Књиге које требају прочитати дијеле на “дебеле” и “мање дебеле”, њихове интерпретације са сваки вишим разредом бивају све захтјевније, а шума значења све гушћа. Све то, наравно, под претпоставком да се лектира
